Skupština Grada Beograda na današnjoj sednici usvojila je osam planova detaljne regulacije i donela odluke o izradi ili izmeni dopune još četiri plana.
Planovi se odnose na delove opština Savski venac, Zemun, Voždovac, Čukarica, Grocka, Sopot i Surčin. Doneti su planovi za deo bloka između Admirala Geprata, Kneza Miloša, Balkanske i Nemanjine, zatim za deo između Ugrinovačke, Bačke i Novosadskog puta, kao i za područje zapadno od Ulice Bahtijara Vagabzade. Izglasan je i Plan detaljne regulacije Fabrike kartona „Umka” i za kompleks RATEL-a u Dobanovcima.
Skupština Grada Beograda donela je i set planskih akata koji se tiču sistema regulacije dela objekata sistema vodosnabdevanja regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac (dve faze), kao i Plan detaljne regulacije dela Makiškog polja na Čukarici.
Obrazlažući planove, s posebnim naglaskom na onaj koji se odnosi na Makiško polje, glavni urbanista Marko Stojčić je ocenio da se ide ka cilju da čitav grad bude obuhvaćen planskom dokumentacijom.
“Makiško polje nalazi se van uže zone vodoizvorišta, te nema nikakve opasnosti niti mogućih negativnih posledica po vodosnabdevanje Beograda” – prekao je gradski urbanista.
Generalni urbanistički plan još iz 1974. godine, kojim je predviđeno da se deo Makiša urbanizuje. Više od pola veka u funkciji je ranžirna stanica, jedna od najvećih u Evropi, sa 48 koloseka i 70 kilometara pruge, dodao je Stojčić, navodeći da je taj prostor odavno urbanizovan.
“Poznato je koliko su vozovi korisni za očuvanje životne sredine i zato je struka, odnosno više od 350 stručnih ljudi dalo svoj sud. Studija Instituta „Jaroslav Černi” pokazala je šta od namena može da se nađe u ovom kompleksu i vrlo jasno je pokazano da izgradnja ni na koji način neće ugroziti vodosnabdevanje. Važno je napomenuti da je reč o zoni s leve strane Obrenovačkog puta, a uža zona zaštite je desna strana, odnosno prostor između Obrenovačkog puta i Save. Studija je vrlo ozbiljno rađena, punih sedam godina, i u svakom koraku učestvovao je „Beogradski vodovod i kanalizacija”, te nijedan elemenat nije osporen” – rekao je gospodin Stojčić.
Glavni urbanista kazao je da ne postoji bolje mesto sa aspekta urbanizma za depo metroa od ovog.
– Odatle ćemo naredne godine početi izgradnju depoa, tako da faktički tu počinje izgradnja metroa. Neko ko je protiv plana je protiv toga da Beograd ima metro – naglasio je Stojčić.
On je precizirao da je planirano da na ovom prostoru bude deo privrednih objekata uz budući depo, objekata komercijalne delatnosti, kao i mešoviti stambeni objekti.
“Prostor je 98 odsto u vlasništvu fizičkih lica, tačnije nekoliko hiljada građana su vlasnici parcela” – istakao je gospodin Stojčić.
On je sumirao da se planom ne ugrožava snabdevanje Beograda vodom, stvaraju se uslovi za početak izgradnje metroa i „nema privatnih investitora, zloupotreba, ničega skrivenog ili onoga što na bilo koji način može ugroziti bilo kog građanina Beograda”.
Stojčić je pojasnio i da se veći delovi novobeogradskih bolova 44, 45, 70 i 70a nalaze čak u užoj zoni zaštite, postoje tu pola veka, tako da urbanizacija ovakvog tipa nije neuobičajena za Beograd.
“Osnovna pravila čuvanja vodozaštitnih objekata jeste da ne dozvolite da se ništa što ne planirate slije u podzemne, nadzemne tokove ili reni bunare. Jedini način da to obezbedite jeste da napravite fekalnu i kišnu kanalizaciju, odnosno da urbano naselje ima popoločane trotoare, zelenilo koje apsorbuje, kišnu i fekalnu kanalizaciju, tako da nema šta da se slije u podzemne vode. U studiji i piše da je ovo pozitivan aspekt očuvanja Makiškog polja” – naglasio je Stojčić.
Glavni urbanista je dodao i da je ovo prilika da BVK zameni infrastrukturu staru pola veka, te da je sva procedura donošenja plana u potpunosti ispoštovana. Broj primedbi bio je veoma mali, oko šezdeset, sednica je bila javna i prisustvovali su zainteresovani građani, podsetio je Stojčić.
Izvor: Beogradske vesti/Beoinfo
