Siniša Stanković rodjen je u Zaječaru, 26. marta 1892 i bio je srpski biolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije.
Prirodne nauke završio je na univerzitetima u Beogradu i Grenoblu. Radio je kao predavač biologije na univerzitetu u Beogradu.
Bio je član SANU i dopisni član Akademije u Nansiju i Masarikove akademije u Pragu, i predsednik akademskog saveta FNRJ.
Tokom drugog svetskog rata bio je član Glavnog narodnoslobodlilačkog odbora. Veliki deo rata je proveo u koncentracionom logoru na Banjici odakle je krajem rata pobegao i ilegalno živeo u okupiranom Beogradu.
Posle oslobođenja bio je predsednik Narodnoslobodilačkog fronta Beograda, ASNOS-a, a od 1944. do 1953. godine bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.
Jedan je od utemeljivača ekološkog pravca u biologiji.
Bavio se i proučavanjem živih bića u jezerima, ali i u drugim slatkim vodama, kao i problemima biogeografije.
Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru.
Po njemu je jedna vrsta lažnih skorpija dobila ime, to je retka vrsta koja živi samo u Srbiji (Neobisium stankovici). Po njemu je takođe dobio ime Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
Preminuo je u Beogradu, 24. februara 1974 godine.