Podeljini u celini nisu, ali kada postaneš umoran od borbe prihvataš i poraz za koji se uvek nađe adekvatan razlog.
Podeljenost je ponekad dobra strategija koja ako se dobro odigra može doneti više nego sve marketinške aktivnosti zajedno.
Jedan od opozicionih predstavnika je dobro uočio kada je rekao: „…Mislim da je stvar mnogo ozbiljnija nego što nam se čini danas“. I to je poenta svega. Oni političari koji nisu u mogućnosti to da vide treba da se okrenu i odu.
Neću govoriti o čemu se radi jer sačuvao bih to za neke buduće kolumne.
Šta je prihvaćeno od zahteva? Ništa. Idemo na izbore jer nismo dobili ništa, ali su nam rekli da će prihvatiti nešto i mi smo pobedili. Pobedili smo da idemo na isto jer nismo dobili ništa ali su rekli da smo dobili.
Izbori su raspisani, idu praznici, predane su liste i da hoće nešto da se izmeni da li je to moguće za manje od mesec dana?
Da li je opozicija zaista podeljena ili je u pitanju adekvatna strategija? Mislim da je u pitanju strategija, ali jedna stranka zaista želi da izađe na izbore jer se nadaju u budućnosti da će im lider biti gradonačelnik i gledaju samo mandate, pa će u skladu sa tim tako i proći u budućnosti.
Ono što ne naučiš iz prošlosti, nemoj se čuditi što ne vidiš budućnost.
Autor: Aleksandar od Beograda
