Potpredsednik Vlade Republike Srbije Zorana Mihajlović, koja je i predsednik Koordinacionog tela za podršku rekonstrukciji i izgradnji kliničkih centara, izjavila je danas da bi radovi na obnovi KBC „Dragiša Mišović“ trebalo da počnu polovinom septembra, i da je u toku izbor izvođača.
Mihajlović je, na petoj redovnoj sednici Koordinacionog tela, objasnila da je reč o sanaciji i adaptaciji glavne zgrade hirurgije u toj zdravstvenoj ustanovi, najavivši istovremeno da će radovi na sanaciji fasade i terasa na objektu Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, početi u oktobru.
Za tu kliniku pokrenut je postupak javne nabavke i krajnji rok za predaju zahteva je 15. septembar, naglasila je ona, izrazivši očekivanje da će nakon završetka procedure, realizacija projekta početi u predviđenom roku.
Mihajlović je dodala i da će do kraja godine biti izabrana lokacija za izgradnju nove zgrade Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“, s obzirom na to da je postojeći objekat u lošem stanju, a da su potrebe za daljim razvojem dečje medicine velike.
Naš cilj je da unapredimo prostorne kapacitete i razvijamo nove procedure lečenja dece, kako bi ono bilo delotvornije i bolje, podvukla je ona.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručio je direktorima kliničkih centara da procedure javnih nabavki za medicinsku opremu moraju biti transparentne i da će jedino biti prihvatljiv izbor opreme po najnižoj ceni.
Mihajlović je s tim u vezi dodala da će Koordinaciono telo za podršku rekonstrukciji i izgradnji kliničkih centara pružiti svu potrebnu pomoć u vezi sa nabavkom opreme i tom prilikom izvršiti logičku kontrolu tehničke specifikacije.
Ona je podsetila na to da će tokom 2017. i 2018. godine, svih sedam kliničko-bolničkih centara biti u procesu rekonstrukcije.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kako je naglasila, obezbedilo je 260 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije za svih sedam ustanova i potpisalo ugovor sa Saobraćajnim institutom CIP, što je preduslov za realizaciju tih projekata.
Za te obimne radove obezbeđeno je približno 100 miliona evra, od čega 70 miliona evra iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope, a ostatak od Evropske investicione banke (EIB).
Izvor: Vlada Srbija
