Stotine hiljada radnika 4. maja 1886.godine u Čikagu je izašlo na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovno radno vreme.
Protesti su počeli pre prvog maja a kako su dani odmicali svakim danom na ulicama je bilo sve više radnika. 3. maja izbila je tuča u Mek Kormik Riperu između radnika koji štrajkuju tj. sindikata i radnika koji nisu pripadali sindikatu a koji su nastavili da rade ili su zaposleni umesto onih koji štrajkuju. U tuču se umešala i policija i ubijeno je 4 sindikalna radnika a nekoliko stotine ljudi je povređeno.
Nakon ubistva i povređenih radnika grupa anarhista,predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, htela je da iskoristi nezadovoljstvo radnika pa ih je pozvala i da se sami naoružaju i da izađu na ulice i 4. maja.
Demonstracije su počele kao mirno okupljanje sa nešto oko 3.000 demonstranata na trgu Hejmarket u Čikagu ,da bi nepoznata osoba bacila dinamit na policiju kada je ona pokušala da rasturi javni skup. Eksplozija bombe i pucnjava koja je usledila dovela je do smrti sedam policajaca i najmanje četiri civila, a na desetine drugih je ranjeno.
Zbog masakra na trgu Hejmarket uhapšeno je osam anarhista a sedma je osuđeno na smrt a jedan na 15.godina zatvora. Smrtne kazne dvojici optuženih je guverner Ilinoisa Ričard Dž. Oglzbi preinačio u doživotni zatvor, a jedan je izvršio samoubistvo u zatvoru da ne bi bio izveden na vešala. Preostala četvorica su obešena 11. novembra 1887. Novi guverner Ilinosa Džon Piter Oltgeld je 1893. pomilovao preostale osuđenike i kritikovao je suđenje je rnisu nađeni dokazi da je bilo koji od osuđenih napravio ili bacio eksploziv.
Kada je pogrebna povorka sa Albertom Parsonsom prolazila niz ulice Čikaga oko 250.000 ljudi odalo je počast poginulim radnicima.
Masakr na trgu Hejmarket se smatra kao povod za obeležavanje Praznika rada. Poprište incidenta je 1929. proglašeno za znamenitost Čikaga.
Foto:Wikipedia