Marko Leko rođen je u Beogradu 17. septembra 1853. od oca Tome Leko beogradskog trgovca, i majke Aspazije. U Cirihu je završio Politehničku školu gde je i doktorirao.
Vrativši se u Beograd predavao je u beogradskoj gimnaziji (1880-1884) i na Vojnoj akademiji (1881-1894). Predavao hemiju i u Velikoj školi 1894-1896. i 1899-1905. Od 1884. do 1920. bio je državni hemičar i upravnik Državne hemijske laboratorije u Beogradu (1904. do 1920).
Marko Leko je uporedio vodu sa hemijskim sastavom vode iz čuvene banje Vajlbah u Nemačkoj, banje koja se nalazi u okolini Visbadena u Majnskoj dolini. I ostalo je zabeleženo šta je rekao 1899. kada je promovisao Obrenovačku banju: „Obrenovac je srećno mesto jer će ovde biti banja bolja od već viđenih u Nemačkoj.“
Kao redovni profesor Velike škole bio je njen rektor 1902 do 1904.godine.
Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905.godine dodeljena mu je pozicija profesora ali zbog nezadovoljstva odlazi u penziju.
Istraživanjem prirodnih bogatstava zemlje poput mineralnih i pijaćih voda i smišljanjem novih analitičkih pristupa postao je svetski poznat pa se neke od njegovih analitika i dan danas koriste u svetu a u Nemačkoj se nalaze i u udžbenicima. Takodje,bio je jedan od glavnih članova Crvenog krsta i zbog rada primio je brojna odlikovanja.
Tokom svog života primio je odlikovanja:
- Takovski krst III stepena,
- Beli orao V stepena,
- Beli orao III stepena,
- Sveti Sava II stepena,
- Sveti Sava I stepena sa lentom,
- srpski Crveni krst,
- ruski Sv. Stanislav II stepena sa zvezdom,
- francuski Decoration de Chevalier de l’ordre National de la Legion d’Honneur,
- ruski Crveni krst I stepena,
- bugarski Crveni krst I stepena,
- grčki Crveni krst I stepena,
- grčki Veliki krst iz reda Feniksa sa lentom.
Preminuo je 4. novembra 1932. u Beogradu. Opelu u Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovali su kralj Aleksandar Karađorđević, članovi Vlade, kao i članovi Glavnog odbora Crvenog krsta…
Po Marku T. Leku prozvana je beogradska ulica koja leži sa zadnje strane Narodnog muzeja.
Foto:Wikipedia