Toma Vučić Perišić je bio srpski vojskovođa,vojvoda i ustavobranitelj iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka, najbogatiji i najmoćniji čovek Srbije prve polovine 19. veka i prvi srpski policajac.
Toma Vučić Perišić sin je Periše i Stane iz Gornje Vrbave gde je živeo u istoj kući u zajednici sa rođenim bratom Pavlom, koji je otac mitropolita Melentija Pavlovića.
Toma je rođen u Bariču, ali je jedno vreme proveo u Sremu sa porodicom ali su se naselili kasnije u mestu Vučkovica kod Knića.
Perišić je očevo prezime a Vučić mu je dato jer se verovalo da će se davanjem imena vuka dete spasiti od bolesti i smrti.
Uoči izbijanja Prvog srpskog ustanka pohađao je školu u Čumiću koju je brzo napustio, ostavši nepismen do kraja života. U Topoli je tokom 1804. učio vojnu veštinu, a posle obuke postao je član Karađorđeve garde. Posle nekog vremena pridružio se među vojnike Hajduk Veljka što nije potrajalo pa je otišao. Organizator je mnogih buna koje su veoma brzo bile i ugušene. Svoju odanost poverio je Milošu Obrenoviću nakon sloma Prvog srpskog ustanka ali nije prisustvovao kada je podignut Drugi srpski ustanak jer je pre toga bio ranjen u ruku od turaka.
Važio je za veoma strogog i prekog a posebno prema podanicima i vojnicima pa su mu dali nadimak „Gazda“.
Može se reći da je bio srpski policajac toga vremena jer je uspevao da uguši sve bune koje su se dizale kako svojom veoma moćnim uticajem koji je rastao tako i nepokolebljivošću.Presudno je uticao na ugušenje Đakove bune u januaru 1825. a pred gušenje bune od kneza Miloša dobio je sablju, što je bio poseban znak milosti, budući da su do tada sablju nosila jedino kneževa braća.
U vreme Čarapićeve bune 1826. pobunjenici su ucenili njegovu glavu na 5.000 dukata.
Knez Miloš i Toma Vučić često su bili u sukobu a prilikom jednog sukoba bio je otpušten i oduzeta mu je sva imovina 1827.godine. Vučić je to iskoristio i počeo da se bavi biznisom i to trgovinom soli. Pomirio sa knezom 1828.godine i dobio je zadatak da motri na srpske emigrante koji su se borili u redovima ruske vojske. Nakon što je 1830. postavljen za komadanta kneževe garde nije trebalo puno pa da opet dođe u sukob sa Milošem. U avgustu 1831.godine knez ga proteruje iz Beograda u Šabac.
Od 1832.godine kada je ponovo došlo do pomirenja sa Milošem ali zato što je pretukao seljaka Šabačke opštine Jovana Trkića uhapšen je odveden na ispitivanje. Ipak,uspeo je da opet da se pomiri sa Milošem pa je oktobra 1833. do 14. juna 1834. bio je član Suda naroda srpskog u Kragujevcu.
U aprilu 1835.godine preselio se u Beograd gde je jedno vreme, prilikom Miloševog boravka u Turskoj , bio je nadzornik kneževe i državne kase u Beogradu i Topčideru.
Veliki burni periodu su protekli gde je Toma Vučić koristeći svoje bogatstvo i uticaj pokušavao da utiče na vlast u Srbiji a što je dovelo i do abdikacije kneza Miloša.
U pokušaju da osujeti povratak Miloša nije uspeo što je dovelo do njegovog hapšenja a ubrzo se i razboleo i preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima 1859.godine.
Sahranjen je 1/13. jula 1859. na Palilulskom groblju na Tašmajdanu. O tome je njegov praunuk Kosta Hristić zabeležio: „U kovčegu je ležao pokojnik bez odela, samo u gaćama i košulji. Izgledalo je kao da je to bio neki osuđenik i težak prestupnik. A to beše negda svemoćni vojvoda Toma Vučić Perišić“. Odatle su njegove kosti prenete 1904. u Gružu, u grobnicu crkve zakutske, njegove zadužbine.
Jednoj ulici u Beogradu dodeljen je naziv po ovom prvom srpskom policajcu – Gospodara Vučića.
