Dugački nokti su predstavljali nekada statusni simbol bogatstva dok su kratki nokti predstavljali siromaštvo. Verovatno će mnoge iznenaditi ali lakiranje noktiju je počelo još 3200.godine pre nove ere.
Drevni kineski i egipatski narod puštao je nokte kao deo statusnog simbola bogatstva. Bogati egipćani su farbali svoje nokte u tamniju boju dok su siromašniji koristili svetle boje.
Mnogo kasnije 20-tih godina prošlog veka industrija laka za nokte je počela da se razvija ali nije imala toliko veliki odjek među damama. Sve se promenilo zbog jedne osobe i to glumice Rita Hayworth.
Rita Hayworth je 40-tih godina lakirala svoje dugačke nokte u crveno i sve su dame pokušale da je kopiraju i da izgledaju kao poznata ličnost.
Veštački nokti koji imitiraju stvarne nokte i dodaju dužinu i zdrav izgled za nokte su nekada nosile kineske žene tokom dinastije Ming (14.-17. vek). U ovom slučaju, ove nadogradnje noktiju nosile su plemićke žene da bi pokazale da ne moraju koristiti ruke za ručni rad, za razliku od običnih ljudi.
Tek 1954. godine patentirana je prva verzija veštačkog nokta. Prvi je patentirao Fred Slack, stomatolog. Fred Slack i njegov brat su radili sa različitim materijalima pre nego što su došli do nečega što bi funkcionisalo, počevši od zubnog akrila, što je rezultiralo realnim lažnim noktiju koje je ubrzo postalo neverovatno popularno kod žena širom sveta.
