Živim od stare romanse jer još se nadam ja,
da će ti neko šapnuti da još uvek tražim sna.
U tuđim očima usamljen ulicam hodam,
dok u mojim očima tebe i dalje pored mene gledam.
Ponekad krenem i da te za ruku uhvatim,
ali tada , bez tvog dodira, sebe povredim.
Tada potrčim ko da negde žurim,
a u stvari, od sebe, od tebe, bežim.
U ćošku istine još uvek tražim šansu,
da ću dobiti nazad staru romansu.
U ćošku istine zube stegnem
i hoću da pobegnem.
Autor: Aleksandar od Beograda
