Kada bi se stvari menjali preko noći, nikada ne bi spavali.
Neki izgleda da ne razumeju šta se dešava i šta se sve promenilo u četiri meseca. Mnogo toga i tek će da se menja, a ono što je bitno je da shvatite da je dešavanja najbolja pratiti uživo ili ti na samoim mestima događaja.
Najmasovniji skup u Beogradu neki su smatrali da je to kraj ali upravo je to početak jer je trebalo doći do ljudi i izbaviti ih iz apatije, a sa političke strane reći nenadležnoj instituciji da nema više podršku. Ne samo u građanima već i u njegovima partnerima koji sada igraju na dva koloseka. Jednog predstavnika šalju među studente, a drugi kao je uz vlast. I nije tu kraj ima tu još mnogo toga ali najbolje bi bilo da sednete u razmislite malo koliko se toga promenilo u samo četiri meseca.
Građani su sa pumpanja prešli u kulinarske vode pa sada prave kajgane gde svako jaje nađe svoj put da pokaže ko je mućak.
Ceo svet jednog lika, ili njegovog poimanja države, sveo se u nekoliko šatora sa navodnim studentima, nekoliko huligana, upitnim ljudima koji se predstavljaju kao biznisimeni i ostalima. Najzanimljive slike su svakako kada je običan narod naslonjen na ogradu i posmatra šta sada rade grickajući semenke i kokice. Malo podseća na neke parkove gde se sugrađani tako ponašaju, a vi već znate koje. Kada pogledate imate šator diviziju pod maskama sa jedne strane i decu sa roditeljima koji imaju jasne zahtve koji žele da se sprovede u miru opremljeni pištaljkama i tranparentima. Normalan državnik bi išao sa svojim narodom, a ona druga vrsta bi želela da pokaže moć kada je nemoćan. Kao na primer da pusti neki zvuk kada se narod seća žrtava u tišini.
Budućnost ove države je uspela da pokaže istrajnost, hrabrost, strpljivost i najviše od svega što mi se sviđa je mudrost. Neki bi rekli pešačenje po 200 kilometara što je odlika upornosti kada ideš ka nekom cilju ali ja u svemu vidim mudrost koja ide u dobrom pravcu.
Sve je stvar dobre organizacije i strategije.
Autor: Aleksandar od Beograda
