Prvo je samo prestonica imala onoga koji je davao, pa je napredovao do državnog nova da poklanja sve što nije njegovo.
Osnovan je odbor koji ima moć i uticaj koliko i ja na repertoar u Narodnom pozorištu. Sakupiće već poznate činjenice i saopštiće nam ko da mi već nismo upoznati. Možda će se malo javno svađati koliko da skrenu pažnju sa drugih tema, a onda će reći da treba izraditi strategiju kako se to u budućnosti ne bi pnovilo. I sve će to trajati nekoliko meseci, a može da se produži i na godinu dana. Sve u svemu, prazne priče jer narod je jasno i glasno rekao šta traži na svim protestima.
Mislim da je ipak tema poklanjanje. Do sada se to radilo, na neki način, da se prikrije iza raznih lex specialisa i ostalih zakonskih zavrzlami, a i drugim igrarijama koje su već uveliko poznate. Sada se igra na drugu kartu i to javnu, da će nešto što bi trebalo da donese finansisku korist da se poklanja. Javno to je za dž ( džaba-besplatno) ali u životu jedna od prvih stvari koje naučiš je da ništa nije besplatno.
Nekada su neki prodavali preduzeća i zemlju za male iznose, već poznatim privrednicima. Ovi su otišli korak dalje, pa će davati za dž …. Ostaje nam da vidimo kome. Možemo sigurno već da nagađamo.
Znači da određene privilegovane grupe će steći, preko noći vlasništvo nad hektarima zemlje ili ti građevinskim zemljištem za DŽ , sa jedne strane, a sa druge strane koliko će zaista biti cena koju će privilegovani morati da plate?
Jaz između bogatih bliskih vlasti i naroda se produbljuje i sve to izgleda kao da se radi namerno.
Narod jedva može da priušti sebi da uđe u prodavnicu koja postaje deo luksuza, a o ostalim računima tek će da se priča u medijima, pogotovo o rastu rate kredita.
Autor: Aleksandar od Beograda
