Ivanjdanski atentat

Ivanjdanski atentat, je neuspeli pokušaj bivšeg vatrogasca Stevana (Đure) Kneževića da 24. juna 1899. oko 18 časova, nedaleko od Kalemegdana, u Beogradu ubije kralja Milana Obrenovića. Atentat se dogodio u Beogradu, iako nije bio uspešan, imao je značajne političke posledice u Srbiji.

Pozadina

U periodu kada se dogodio Ivanjdanski atentat, Srbija je bila politički nestabilna. Kralj Milan, koji je abdicirao 1889. godine u korist svog sina Aleksandra, vratio se u Srbiju 1897. godine kao glavni komandant vojske i važna politička figura. Njegov povratak i ponovno uključivanje u politiku izazvali su značajne napetosti i sukobe sa različitim političkim grupama.

Atentat

Atentat se dogodio u večernjim časovima, 23. juna 1899. godine.

Milan se sa svojim ađutantom, pešadijskim majorom Nikolom Lukićem, oko pola 8 popodne vraćao iz zgrade aktivne komande vojske u otvorenim zaprežnim kolima, i nadomak kuće advokata Marka Stojanovića u Knez Mihailovoj je atentator iskočio ispred kola, i ispalio 4 metka iz revolvera. Milan je iskočio iz kola i po službenom zapisu je pao na zemlju, dok se po jednom očevicu on sakrio iza kola, dok je major Lukić izvadio sablju i počeo da juri atentatora. Milan je okupljenom narodu rekao da je to sve delo Pašića i njegovih drugova, a u međuvremenu je atentator uspeo da otrči čak do savskog pristaništa i skoči u reku, posle čega je uhvaćen.

Posle atentata je nešto kasnije izvršen lekarski pregled nad kraljem Milanom i majorom Lukićem. Milan je bio lakše ranjen i ugruvan, dok je Lukiću izvađen jedan metak iz levog ramena. Atentator je policiji rekao da se zove Đura Knežević, ali je policija utvrdila da je on dao lažno ime, i da se zapravo zove Stevan.

Na smrt je osuđen atentator Knežević i u odsustvu, bivši narodni poslanik Ranko Tajsić. U nizu osuđenih na 5-20 godina nalazili su se Stojan Protić, Kosta Taušanović, Aleksa Žujović i Nikola Pašić (pomilovan na dan izricanja presude), a Aca Stanojević je oslobođen kao nevin sa još nekolicinom optuženih.

Političke posledice

Vlast je pojačala represiju prema opoziciji, naročito prema radikalima i drugim grupama koje su se protivile Obrenovićima. Atentat je dodatno pojačao tenzije u Srbiji, što je dovelo do dubljih podela u društvu.

Kralj Milan je iskoristio atentat da bi uništio radikalsku opoziciju. Odmah su uhapšeni šef Radikalne stranke Nikola Pašić i nekoliko prvaka stranke. Vršeni su pretresi po stanovima i u redakcijama opozicionih listova Dela i Odjeka. Dana 28. juna je proglašeno vanredno stanje u Beogradu i u podunavskom okrugu i ustanovljen preki sud.

Nasleđe

Ivanjdanski atentat ostao je zapamćen kao jedan od značajnih događaja u srpskoj istoriji kraja 19. veka. On je ilustrovao političku nestabilnost i burne događaje koji su obeležili taj period srpske istorije. Atentat i njegove posledice su bili deo šireg konteksta političkih borbi i dinastičkih sukoba u Srbiji, koji su uticali na kasnije događaje i promene u zemlji.