„Vaše veličanstvo, drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo” spreman je za komandu!“ – Raportirao je potpukovnik ispred kralja Petra I.
Uzdignute glave kraj Petar I prošao je ispred puk želeći da oda svoju čvrstinu ali već kada je zamakao osećao se slabim i želeo je to i da pokaže.
„Prošao sam pored vas uzdignute glave ali iznad vaše hrabrosti ne mogu je podići. Ja sam prvi podanik ove zemlje i naroda u njoj. Nisam kralj jer sam hrabriji, veštiji i pametniji. Već sam vaš kralj da vam javim kada idemo napred, a kada stojimo jer nazad nije u rečniku Srbije i nije opcija. Nijedna pukovska zastava nije pala u ruke onima koji misle da u zastavi leži snaga. I da uzmu zastavu koja najavljuje vaš dolazak,nemogu uzeti zastavu koju je svaka majka isplela u Gajtanu, Gubavcu, Mеdеvcu, Оbiliću, Retkoceru, Stublu, Tularu, Mrkоnju, Pustоm Šilоvu, Dubоvu, Кamеnici, Dubravi….. A tu zastavu vi nosite na svakom bojnom polju gde je oni zovu ludošću, hrabrošću, pameću..! Mi imamo jedinstven naziv za tu zastavu na bojnom polju! Mi je zovemo Srbija!“
Zavlada tišina, a onda ceo drugi puk viknu: SRBIJA!
„Ti vojniče što iz Drence dolaziš, pitam te gde kuršum ne udara?“
Istupi vojnik sa jedva 22. godine. Pozdravi vojnički Njegovo visočanstvo, a zatim iz sredine puka se prolomio glas koji je odzvanjao kao ceo. Prvo slovo izgovori , a za njim progovori i ceo puk:
„GVOZDENI PUK!“
Zadržao se još nekoliko sekundi njihov gromoglasan zvuk, da bi kralj Petar onda upitao potpukovnika:
„Potpukovniče, jer ste vi dovoljno hrabri da vodite ovaj puk?“
Napravi potpukovnik nekoliko koraka kako bi stao ispred puka, dok je kralj Petar, već namršteno, u njega gledao. Kada je potpukovnik stao mirno, glasno se obrati kralju:
„Nisam Vaše Veličanstvo! Zato ja uvek idem prvi!“
Autor: Aleksandar od Beograda ( tekst je slobodno delo autora i nije u skladu sa stvarnim događajem. Tekst je poštovanje i sećanja na slavni Gvozdeni puk)
