Kada je objavljeno da će gradski prevoz biti besplatan od januara usledile su različite reakcije građana i političara. Sačekao sam da vidim reakcije i iskreno iznenadio sam se reakciji „iskusnih“ političara.
Sugrađani iz unutrašnjosti su ukazivali da bi i kod njih tako trebalo, i da se jedino gavni grad povlašćen ( blago rečeno). Političari sa druge strane rekli su da se sada sve daje zbog protesta koji se dešavaju i ostalo.
I ko je zaista upravu?
Kao prvo, ništa nije besplatno i sve će se to naplaćivati na druge načine što bi do sada trebalo svi da znaju.
Kao drugo, odgovor za „iskusne“ političare, da nisu u pitanju protesti.
Ovim potezom znači prvo da su sve firme u Beogradu oslobođene plaćanja prevoza, a da građani neće imati dodatni keš koji im je koliko toliko značio. Kako je ono rečeno da je „socijalan program“? Neke kompanije će ovo sigurno iskoristiti kao „povećanje“ plate, a neke će svakako osetiti veliko rasterećenje koje ide na zaposlene.
Ako želimo da budemo realni gradski prevez mora iz nečega da se finansira, a dobar deo građana, i da je prevoz dinar, osećaju opterećenje svog budžeta jer prosećne plate nisu plate običnih građana i penzionera.
Ima tu još. Jedan deo gradskih linija je u rukama privatnika, a najavljeno je da će od sledeće godine početi sa dinamičnim redom vožnje što u prevodu znači da će samo prvi i zadnji polazak biti fiksni. Tako da žalbe da nema prevoza i da će privatnik biti kažnjen – nema ništa od toga.
Znači ako pogledamo malo bolje ovim merama oslobođene su kompanije da plaćaju prevoz, gradski prevoz polako prelazi u ruke privatnika koji će se plaćati iz budžeta grada ili ti od sredstava građana.
Nisam hteo ovo promene boje prevoza da komentarišem ali sada hoću. Ako želite da stvorite iluziju kako je sve nešto novo, i kada nije, onda menjate spoljašnjost.
Da li treba da bude prevoz „besplatan“? Naravno ali na sasvim drugačiji način organizacije i jačanja gradskog preduzeća.
Autor: Aleksandar od Beograda