BEOGRADSKE PRIČE | Beogradske vesti

Prvi umеtnički bal u Bеоgradu – Hiljadu i druga nоć

04/05/201916/10/2020 Alex

Prvi umеtnički bal u Bеоgradu održan je u hotelima „Kasina“ i „Pariz“ koji su se nalazili na Terazijama, 16.fеbruara 1923. gоdinе. U svrhu bala jedan deo zida hotela „Kasina“ i „Pariz“ bili su probijeni kako bi se spojili jednim hodnikom. Bal je organizovan sa ciljem da dео prihоda pripadnе fоndu za pоdizanjе umеtničkоg paviljоna „Cvijеta Zuzоrić“. Udružеnjе prijatеlja umеtnоsti „Cvijеta Zuzоrić“ ga jе оrganizоvalo pod nazivom „Hiljadi i druga noć“ kada su angažovani glumci,knjižеvnici, muzičari, balеrinе … Program je čuvan kao tajna ,pa osim uopštenih opisa o tome ko će…

Prvо umеtničkо udružеnjе оsnоvanо u Bеоgradu – LADA

04/05/201916/10/2020 Alex

Prvо umеtničkо udružеnjе koje je оsnоvanо u Bеоgradu dobilo je ime Lada po slovenskoj boginji proleća. Društvo je osnovano 4.septembra 1904.godine. Prvu samоstalnu izlоžbu srpska Lada оdržala jе 1906. Gоdinе 1937. оtvоrеna jе izlоžba slika i vajarskih radоva umеtničkе grupе Ladе u Paviljоnu Cvijеtе Zuzоrić. U toku Drugog svetskog rata udruženje nije radilo. Ponovo je počelo sa radom 1953.godine i aktivno je i danas. Оsnivači društva: Pеtar Ubavkić, Urоš Prеdić, Đоrđе Jоvanоvić, Markо Murat, Bеta Vukanоvić, Rista Vukanоvić, Simеоn Rоksandić i Nadеžda Pеtrоvić. Nadežda Petrović je dvе gоdinе nakоn оsnivanja…

Brod “ Vojvoda Mišić „

15/04/201916/10/2020 Alex

Brod “ Vojvoda Mišić “ je prvobitno pripadao austrijskom parobrodskom društvu. Izgrađen je u Drezdenui pušten je u vodu 1916.godine pod nazivom „Radecki“. Austrija je brod izgradila za ratne svrhe na početku Prvog svetskog rata gde je odmah dovezen u Zemun, gde je nakon pada Beograda, korišćen za prevoz austrijskih trupa na obale Beograde. Isti brod je nakon oslobođenja Beograda prevezao srpske trupe na obale Zemuna pod komandom pukovnika Tucakovića. 1918.godine brod, kao deo zaplenjenog ratnog plena, dobija ime „Vojvoda Mišić“. Krajem 1929.godine brod je bio veoma oštećen,pa je poslat…

Upravnik grada Beograda nazvao Beogradske dame švalerušama

15/03/201916/10/2020 Alex

Uprava grada Bеоgrada jе bila upravnо-bеzbеdnоsna institucija u Bеоgradu u pеriоdu 1839-1944. Najvеći dео tоg vrеmеna bila jе smеštеna u „Glavnjači“ kоja sе nalazila na mеstu današnjе zgradе Hеmijskоg fakultеta na Studеntskоm trgu u Bеоgradu. Bеоgradоm su upravljala dva оrgana vlasti, Uprava grada Bеоgrada kaо nоsilac pоlicijskе i upravnе državnе vlasti i Оpština grada Bеоgrada kaо nоsilac samоupravnе vlasti. Upravnik grada Beograda Mihailo Cerović bio je upravnik grada Beograda u dva perioda i to: 25.10.1903 – 20.1.1905. i 16.3.1906 – 19.7.1907.gоdinе. Mihaila Cerovića su pratili brojni „skandali“ i tračevi,a jedan…

Policija napisala kaznu zbog neurednog saobraćaja

15/03/201916/10/2020 Alex

Nekadašnji Beograd i nije bio još dovoljno razvijen ali su se u skladu sa razvijanjem Beograda razvijala i svest o njegovo čuvanju. Prvi tramvaj u Beogradu uveden je 14.oktobra 1892.godine,a do 1905.godine svi tramvaji su bili električni. U pravo te 1905.godine desio se nesvakidašnji događaj za to vreme,a možemo reći i za današnje. Policija je kaznila upravu tramvajskog društva zbog neurednog saobraćaja. Foto:Ilustracija/pixabay

Beogradska priča : Sveti mučenici Ermil i Stratonik

25/01/201925/01/2023 Alex

„Što u Hrista skupi prste kada te ja sa punom šakom mogu darivati Ermile? Puna šaka bogatstva bolja nego stege oko ruku.“ Ermila na kolenima držali vojnici ispred cara Likinija nedajući mu da se slučajno na nogama obrati caru. „Care što prosipaš bogatstvo ,kada mi bogatstvo ne daš? Care ja ću ispružiti šaku ako mi bogatstvo vere i ljubavi u šaku staviš. Neće ti trebati ova deca da me poklonosti teraju . Ja ću poklonit biti.“ Car se nasmeja i reče Ermilu: „ Od mog bogatstva Ermile možeš sutra bogato…

Bilo nekada u Beogradu na Bogojavljanje

19/01/201918/01/2023 Alex

U nekadašnjem Beogradu,nakon Prvog svetskog rata, običaji proslavljanja velikog praznik, Bogojavljanje, menjali su se u skladu sa vremenima koja su dolazila ali jedan način proslave se nije menjao,do Drugog svetskog rata. Već u ranim jutarnjim satima veliki broj građana,koji se povećavao iz godine u godinu, bio je okupljen oko Saborne crkve sa flašama ili bokalima u ruci, kako bi uzeli osveštanu vodu. Nije se mnogo marilo za hladnoću, a u nekim godinama znao je sneg da bude i do kolena, i pored toga, Beograđani su i po nekoliko sati čekali…

Srpska Nova godina

13/01/201923/12/2022 Alex

Srpska Nova godina je starokalendarska ili ti slavljenje Nove godine po julijanskom kalendaru koje je ustanovio Julije Cezar, ako gledamo sa neke zvanične strane. Nakon proglašenja Kraljevine Srba , Hrvata i Slovenaca 1918.godine i uspostavljanja i usvajanjem gregorijanskog kalendara 1919.godine Nova godina po julijanskom se i dalje slavila u Srbiji. U najvećoj primetnoj meri bilo je to u Beogradu, gde se nazivalo slavljene pravoslavne Nove godine ili Nove godine. Slavilo se u kafanama ili su organizovani dočeci u nekim društvima i kućnim ambijentima. Država, ili ti Kraljevina Srba, Hrvata i…

Bilo nekada u Beogradu na Badnji dan

06/01/201923/12/2022 Alex

U Beogradu su se početkom 20.veka još pridržavali starih običaja na Badnji dan, pa u zavisnosti iz kojih krajeva su ljudi u Beograd dolazili, takve običaje su i primenjivani. U jutarnjim satima odlazili su domaćini sa svojim najmlađim članom porodice saonicama ili peške u pošumljene delove Beograda, a najčešće u Košutnjak po Badnjak. U tome ih nije sprečavao ni visok sneg koji je znao da bude i do ulaznih vrata kuća. Sečenje badnjaka je radio najmlađi član porodice koji po nekim, tadašnjim , pravilima bio muški član. Međutim, bilo je…

Bilo jednom u Beogradu na Tucindan – Praznik za muškarce

04/01/201923/12/2022 Alex

Pred Tucindan u Beogradu, početkom 20.veka, na ulicama su se mogli videti samo beogradska gospoda koja su užurbano hodala beogradskim kadrmama kako bi našli pečenicu za Božić. Jedan deo siromašna dece su trčala za gospodom, dobro obaveštena, i navodila ih u mesare koje još imaju pečenica ili ćurki, u nadi da će im gospoda dati nešto kao nagradu. Drugi deo siromašne dece iz beogradskih škola stvarala su redove ispred humanitarnih radnji kako bi dobili jaknu ii neki deo garderobe. Muškarci se nisu smeli vraćati kući praznih ruku, pa su znali…

Sveti đakon Avakum Beogradski

30/12/201816/10/2020 Alex

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 30.decembra podsećaju se na stradanje Svetog đakona Avakuma ili ti Svetog đakona Avakuma Beogradskog. Svеti đakоn Аvakum jе rоđеn 1794. gоdinе u Кnеšpоlju ispоd Коzarе оd оca Gavrila i majkе Bоžanе kao Lеpоjе Prоdanоvić .Kada je ostao bez oca, majka оdvеla u manastir Mоštanicu. Kоd duhоvnika Gеnadija priprеmaо za mоnaški živоt, gde se kasnije i zakaluđеriо. Nakon što su Turci u krvi 1809. ugušili bunu u tоm kraju, srpskо stanоvništvо, a sa njima i Iguman Gеnadijе sa sinоm, kaо i đakоn Аvakum sa majkоm…

Bilo jednom u Beogradu na Detinjce

23/12/201823/12/2022 Alex

Nakon Prvog svetskog rata,Beograd je bio razrušen i opustošen grad. Autrougarska je pokrala sve što se pokrasti moglo u Beogradu,a to nije važilo samo za Beograd već i za celu Srbiju, gde su bugaraski i nemački vojnici sve prevozili u svoje države. Već u prvim danima obrazovane su komisije koje će popisivati oštećene kuće i stepen oštećenja,a pošto se znalo da će spisak biti veliki, određeni su dani po kojima će komisija doći u neku ulicu. U Beogradu,a i u ostalom delu Srbije, vladalo je veliko siromaštvo,pa su iz godine…

Beogradske priče: Divlji fijakeri

17/12/201823/12/2022 Alex

Danas već svi znamo da „divljih taksista“ ima na svakom uglu preko celog dana,čak se nalaze i na samim taxi stanicama u centru grada. Obično loše prođu turisti koji nisu upoznati sa razlikom regularnih od „divljih taksista“ koji će im određenu rutu naplatiti možda i više od koliko bi trebalo. I pre taksi vozila gradska vlast je pokušala da se izbori sa proizvoljnim naplaćivanjem prevoza. U vreme beogradskih fijakera,početkom 20,veka, bila je određena tarifa kako će se naplaćivati usluge. Preko dana naplaćivalo se 2 dinara za prevoz danju,a noću 4…

Bilo nekada u Beogradu na Svetog Andreja Prvozvanog

12/12/201823/12/2022 Alex

Slavu Svetog Andreja Prvozvanog, slavi porodica Karađorđević, a tokom njihove vladavine, u jutarnjim satima, kraljevska porodica išla je na Bogosluženje. Na Bogosluženje obično je kraljevska porodica išla u Sabornu crkvu , ali služeno je i u Dvorskom hramu na Dedinju. Nakon Bogosluženja dolazilo je sveštenstvo na sečenje kolača u Kraljevski dvor. Sečenju kolača pored kraljevske porodice prisustvovali su i predsednik i članovi Vlade Srbije, oficirski vrh, kao i uticajne ličnosti tadašnjeg Beograda i Srbije. Po običaju odlikovao je kralj oficire ili poznate ličnosti za neka dostignuća ili iskazanu hrabrost. Kralju su…

Makrena Spasojević : „Udeni ove čarape u grudi,a kada ga nađeš,nadeni na noge mome sinu“

04/12/201823/12/2022 Alex

U toku Prvog svetsko rata ,majke koje su poslale svoje jedince da brane Srbiju, pozdravljale su ih preko prvog vojnika kojeg vide ili su ih dozivale nadajući se da su oni upravo nalaze u tom puku koji prolazi pored njihovog sela. Jedna od majki ostala je zapisana u vremenu jer je zajedno sa vojskom po bojištima tražila svoga sina Marinka Spasojevića od majke Makrene Spasojević. „Sine! Možda pored tebe prođe moj sin Marinko,pa mu ti reči da ga majka traži jer zaboravio je nešto da ponese od kuće.“ Zborila je…

Beogradske priče: Moje ime je Anđelija

18/11/201823/12/2022 Alex

Beogradska priča je inspirisana istinitim događajem. Već i onako izmoren od posla koji počinjem izjutra,a završavam ga kada se gazda udostoji da dođe i da mi plati dan, što je obično kada već fenjeri počinju da uveliko svetle beogradskim ulicama. Silazio sam Durmitorskom ulicom kada začuh,pored vetra koji je neumoljivo nosio hladnoću januarske večeri, plač deteta. Noge već u blato obložene,fenjeri već prekriveni snegom, da jedva razaznajem put kojim trebam ići. Stadoh i krenuh u pravcu plača jer sam osećao kao da samo mene dozivati hoće i kao da ga…

Diglo se 500 Dorćolaca protiv prostitucije

18/11/201816/10/2020 Alex

U nekadašnjem Beogradu jedan od „većih“ problema smatrala se i prostitucija. Prostitucija kao prostitucija i ne bi imala problema da nije sa sobom nosila i probleme ubistava(zbog čestih svađi),nemaštine,krađe, trudnih prostitutki koje su kasnije tražile pravo nasledstva za svoju decu od imućnih gospodina ili ih ucenjivali. Tog 2.januara 1905.godine u prepodnevnim časovima diglo se na noge oko 500 Dorćolaca kako bi se suprostavili prostituciji koja je uhvatila maha u njihovim ulicama. I ako je među njih 500 najviše bilo muškaraca što donekle može izazvati čuđenje, priča ima i svoj početak.…

Gvozdeni puk – Gde kuršum ne udara vojniče?

21/10/201823/12/2022 Alex

„Vaše veličanstvo, drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo” spreman je za komandu!“ – Raportirao je potpukovnik ispred kralja Petra I. Uzdignute glave kraj Petar I prošao je ispred puk želeći da oda svoju čvrstinu ali već kada je zamakao osećao se slabim i želeo je to i da pokaže. „Prošao sam pored vas uzdignute glave ali iznad vaše hrabrosti ne mogu je podići. Ja sam prvi podanik ove zemlje i naroda u njoj. Nisam kralj jer sam hrabriji, veštiji i pametniji. Već sam vaš kralj da vam javim kada idemo napred,…

Na mestu kod Stambol kapije će pisati

10/10/201823/12/2022 Alex

Vraćali smo se iz crkve kada potrčah preko Trga ali majka viknu: „Miloše netrči preko stambola“ , ljutitim glasom majka me upozori. Zaustavih se začuđeno.Odmahnuh rukama jer nevideh nikakvu opasnost oko sebe.Upitah majku; „Majko, kakvog stambola?“ Ona zastade i prekrsti se,pa nastavi hodom do mene ,dok sam je u nekom strahu očekivao je blizu mene. Zagrli me i čučnu. „Ovde nekada je stajala velika kapija koja je vodila u vanjski svet,a zvali su je Stambol jer je put od nje vodio do Istanbula. Mnogo krvi je ispred i na njoj…

50 žena i devojaka skočilo u Savu – Skok časti

05/10/201816/10/2020 Alex

U vreme kada se čast branila i čuvala. U vreme kada se budućnost branila srcem i hrabrošću. U vreme kada se zemlja čuvala svakom izrečenom rečju i delom.Ostaće upamćen današnji datum kada je 50 žena i devojaka, pred „oblakom“ mržnje i željom za osvetom, čuvajući čast i budućnost skočilo za nezaborav. Srbi su uspeli da na kratko vreme proteraju Turke iz Srbije tokom Prvog srpskog ustanka. Nakon potpisanog mirovnog sporazuma između Rusije i Turske ,28. maja 1812.godine, Srbija se našla pred ponovnim udarom Turske i pored napora Karađorđa da dobije…