Pred Tucindan u Beogradu, početkom 20.veka, na ulicama su se mogli videti samo beogradska gospoda koja su užurbano hodala beogradskim kadrmama kako bi našli pečenicu za Božić.
Jedan deo siromašna dece su trčala za gospodom, dobro obaveštena, i navodila ih u mesare koje još imaju pečenica ili ćurki, u nadi da će im gospoda dati nešto kao nagradu. Drugi deo siromašne dece iz beogradskih škola stvarala su redove ispred humanitarnih radnji kako bi dobili jaknu ii neki deo garderobe.
Muškarci se nisu smeli vraćati kući praznih ruku, pa su znali pešačiti po snegu i blatnjavoj kaldrmi satima u potrazi za mesom. Na Velikoj pijaci,današnji Studentski park, malo je reći da su bile prave gužve i cenkanja, a ni druge pijace u Beogradu nisu bile pošteđene gužvi.
Beogradske dame su uglavnom ostajale kući kako bi sve pripremale za Božić. Na neki način, dani pred Božić, su bili pravi praznik za muškarce. Žene bi muževe terale iz kuće u kafane da tamo čitaju novine, a pored čitanja novina i pričanja o politici, znali su u kafani i zanoćiti od previše rakije.
Dok su se beogradske dame pripremale za Božić, kafane su se pripremale nekoliko dana ranije za „pred-pred“ Božićnu posetu beogradske gospode. Viđenija beogradska gospoda su znala raspravljati o politici, ali su se uvek osvrtali da im nije u blizini Branislav Nušić koji je znao u prolazu nešto duhovito dobaciti.
Mlada gospoda, koji su još uvek tražili neku damu koja će im prekinutu sne i javu u bajku pretvoriti, nisu tih prazničnih dana imali razloga za potragu jer su sve dame bile u svojim domovima. U kafana su mlada gospoda vodila abrove o mladim damama i poklonima koje su slali na njihove adrese. Oni malo više pesnički opredeljni znali su i koji stih napisati.
Deca su znala koristiti te dane, a pogotovo na Tucindan, da izmame od svojih roditelja ili staratelja nešto jer su znala da se na taj deca ne smeju tući i da im treba činiti ustupke kako bi uvek bila srećna.
Autor: Aleksandar od Beograda
