Trikovi u političkom kriznom menadžementu ima ih mnogo, a o čemu sam već pisao. Krizni menadžement je, na neki način, „živi organizam“ koji se menja u nekim slučajevima i na dnevnom nivou. Na dnevnom nivou kada stare strategije u rešavanju i nemaju većeg uspeha.
Skoro smo mogli da vidimo korišćenje političkog kriznog menadžmenta, i to preslikan primer izjave francuskog predsednika nakon ubistva mladića od strane policajca „Da su za sve krive društvene mreže“, a tu izjavu je samo mesec dana pre dao i predsednik Srbije. Ima tu i više od toga ali to je već „visoka“ politika.
Kada dođe do određenih kriznih situacija unutar političkog establišmenta dolazi i do korišćenja tz. „Baci kost da spasiš meso“, a neki još kažu i „Baci kost da spasiš telo „. U suštini ima mnogo naziva ali ovo su najpoznatiji. Znači da kada dođe do određene krize, pred medije i javnost se postavi tema, blisko vezana ili već vezana, za situaciju koja je deo krize.
Kako bi bilo malo jasnije daću jedan od adekvatnih primera koji su bliski nama, a koji su neki mediji „zagrizli“. Jedna politička stranka, nakon strašnog događaja u prestonici, došla je u veliku krizu iz koje ni danas nije u mogućnosti da se izvuče. Sva njihova delovanja i ne delovanja postala su deo opšte kritike. Jedan od prvih argumenata bile su društvene mreže, a onda, kao po pravilu, imamo navodnog onoga koji je progledao i koji će sve da ispriča. Taj koji će sve da ispriča je „kost“ da bi se sačuvalo „telo“. Svi koji prate dešavanja znaće tačno o kome pričam. A ako vratite gostovanje u poznatoj emisiji i pažljivo pogledate videćete da je sve što je rečeno od „kosti“ je već što svi znaju, a ono što je trebalo da bude rečeno navodno „ne može sada o tome da priča“.
„Kost“ može da bude i skupština gde određeni namerno targetiraju određenu grupu ljudi ili daju navodno „slučajnu“ izjavu koja će biti deo osude javnosti jedno vreme kako bi se skrenula tema sa glavnog problema, a to je samog „tela“.
Svaki put kada je „telo“ (politička stranka, organizacija i slično) ugroženo doćiće neki koji je „progledao“ i ispričaće sve, a u stvari neće reći ništa. Strategija se koristi i danas, i moram priznati da je veoma uspešna jer daje potvrdu ljudima da su upravu što zadovoljava njihov ego, izaziva žaljenje te osobe, a samim tim poistovećuju se sa osobom. Igra na ljudske emocije ili ti empatiju.
Ovu strategiju su najviše koristile, a neki kažu i osmislile, sekte kada bi se našli pod lupom javnosti.
Autor: Aleksandar od Beograda
