Anastasija Rimljanka rođena je u Rimu i ostala siroče sa samo tri godine. Kao siroče uzeta je u neki ženski manastir blizu Rima.
Kada je napunila 17.godina pročulo se za njenu lepotu a gradonačelnik Prob čuo je za nju i poslao je vojnike da je dovedu.
Igumanija manastira Sofija savetovala je Anastasiju, kako da drži veru, kako da odoli laskavim obmanama, i kako da otrpi muke.
Anastasija joj tada reče:
„Gotovo je srce moje za Hrista stradati, gotova je duša moja za sladčajšega Isusa umreti.“
Izvedena pred kneza, Anastasija javno izreče svoju veru u Isusa Hrista i odbrani se od njegovih laskanja o svojoj lepoti. Kada su je bili obnažili radi poruge, ona je vikala na sluge:
„Bijte me, i secite, i trzajte, pokrite ranama moje nago telo, i krvlju sakrite sram moj!“ Bila je tučena, trzana i sečena.
Odsečene su joj grudi i jezik i na kraju i sam mačem posečena van grada.
Stradala je oko 250. godine u vreme vladavine cara Decija Trajana.
