Sveti Arhiđakon Lavrentije je prema verovanju došao iz grada Albasete u Španiji. Kada je Sikst postao episkop Rima 257., Lavrentije je bio rukopoložen za đakona. Bio je zadužen da nadgleda imovinu Crkve i brigu o siromašnima.
Car Dekije bi rešen da uništi hrišćanstvo pa pod okove stavi episkopa Siksta. U okovima Siksta pred sud izvedoše i osudiše ga na smrt zato što vere ima. Upita ga Lavrentije :
„Kuda ideš, oče, bez sina? Kuda, arhijereju, bez arhiđakona tvoga?“.
Odgovori mu episkop: „Mene pozvaše,sine. Ti još posla na zemlji imaš.“
Lavrentije podeli imovinu siromasima, a ono što ostade u „ruke udovice“ dade na čuvanje jer joj pre toga ozdravljenje dao.
Uhapsiše i Lavrentija pa od njega blago tražiše a on im reče:
„Blago je u rukama onih kojih ništa do juče nemaše. Veliko je vaše carstvo a još više je gladnih usta kojima je svaka kora pogače bogatstvo.“
Odvedoše Lavrentija u tamnicu tamnu sa drugim osuđenicima,a on rukama isceli od bolesti sve koji mu pomoć tražiše.
Na muke Lavrentija staviše, da oda blago gde je stavio i vere se svoje odrekne.On mučiteljima svojima reče:
„Blago što sija ni u vašoj tami svetla ne bi dalo. Ja i u tami mogu bolesti otkloniti i svetlost ozdravljenja i vere svima dati. Šta vi u tami sem muka,bolesti i slepila imate dati?“
Tamničar i vojnik pred ruke Lavrenija padoše i Hristu se pomoliše. Uhapsiše ih i pogubiše.
Lavrentija naga na gvozdenu kapiju zavezaše pa ispod njega oganj zapališe. Lavrentije reče:
„Vi koji vere nemate,ne možete znati da bol u mene ne postoji. On svojom svemoćnom rukom od bola me sačuvao i pozvao da kod moga oca Siksta dođem.“
Telo njegovo noću odnesoše i u nekoj pećini ga sahraniše.
Autor: Aleksandar od Beograda ( tekst je sloboda autora)
Foto:Wikipedia
