Uprava grada Bеоgrada jе bila upravnо-bеzbеdnоsna institucija u Bеоgradu u pеriоdu 1839-1944. Najvеći dео tоg vrеmеna bila jе smеštеna u „Glavnjači“ kоja sе nalazila na mеstu današnjе zgradе Hеmijskоg fakultеta na Studеntskоm trgu u Bеоgradu.
Bеоgradоm su upravljala dva оrgana vlasti, Uprava grada Bеоgrada kaо nоsilac pоlicijskе i upravnе državnе vlasti i Оpština grada Bеоgrada kaо nоsilac samоupravnе vlasti.
Upravnik grada Beograda Mihailo Cerović bio je upravnik grada Beograda u dva perioda i to: 25.10.1903 – 20.1.1905. i 16.3.1906 – 19.7.1907.gоdinе.
Mihaila Cerovića su pratili brojni „skandali“ i tračevi,a jedan od njih dostigao je vrhinac 15.02.1904.
Žensko društvo su činile ugledne beogradske dame i one su veoma često održavale razna okupljanja kako bi sakupile pomoć za siromašne i decu bez roditeljskog staranja. Na okupljanju tog 15.02.1904.godine došao je predlog da se na zid stavi slika kraljice Natalije Obrenović koja je proterana iz Srbije 1891.godine ali je i dalje bila omiljena u Srbiji.
Za ovaj predlog čuo je tadašnji upravnik grada Beograda gospodin Cerović i pojavio se na ovom skupu Ženskog društva. Vikao je na prisutne beogradske dame i vređao ih svakakvim rečima.
„Koje su to reakcionarske švaleruše,koje hoće da stave sliku kraljice Natalije?“
Jedna od „blažih“ rečenica koje je izgovorio zabeležila je i tadašnja štampa jer se ceo događaj veoma brzo prepričavao beogradskim ulicama. Pretio im je zatvorom,lancima i bukagijama i nazivao ih raznim pogrdnim imenima.
Posle ovog skandala gospodin Cerović se našao u veoma nemiloj situaciji. Dame koje je izvređao su bile žene imućnih i moćnih ljudi koji su vodili Beograd. Tražile su da se izvede pred sud i da ostane bez mesta upravnika.
Mihailo Cerović je pokušao da se izvini zbog nemilog događaja čime je potvrdio da se neradi o samo čaršijskoj priči.
Ostao je na toj funkciji zahvaljujući zaštiti koju je imao od Karađorđevića.
