U noći 23. aprila 1999. godine u 2:06 časova pogođena je zgrada RTS-a ,od strane NATO avijacije, gde je život izgubilo 16 zaposlenih, a isto toliko je bilo povređeno.
Poginuli su:
- Aleksandar Deletić (30), kamerman
- Branislav Jovanović (50), glavni tehničar
- Darko Stoimenovski (25), pomoćni tehničar
- Dejan Marković (39), stražar
- Dragan Tasić (29), električar
- Dragorad Dragojević (27), stražar
- Ivan Stukalo (33), tehničar
- Jelica Munitlak (27), šminka
- Ksenija Banković (27), miksanje slike
- Milan Joksimović (47), stražar
- Milovan Janković (59), mehaničar
- Nebojša Stojanović (26), glavni tehničar
- Siniša Medić (32), produkcijski dizajn
- Slaviša Stevanović (32), tehničar
- Slobodan Jontić (54), režiser
- Tomislav Mitrović (61), urednik programa
Čuo se zvuk preleta aviona, a onda i detonacija u 2:06 časova. Izleteo sam iz stana, nekako znajući da je pogođen RTS, i jedini u tom trenutku stajao ispred pogođene zgrade. Neverovatna tišina, čak i stanari okolnih zgrada u prvom trenutku nisu izlazili, ali i retko koju osobu sam mogao videti na prozoru. Kada sam potrčao ka ruševinama u istom momentu stigli su spasioci i vatrogasci koji su vikali „Beži možda ide i druga!!! Beži ide druga!“ Mislili su da će doći do još jednog bombardovanja zgrade, pa su obezbedili prostor kako niko ne bi prišao ruševinama. Nešto mnogo nisam mario na njihova upozorenja, a onda su i ostale komšije izašle i htele da krenu ka ruševinama ali su ih vatrogasci zaustavljali. Komšije koje su izlazile u sve većem broju i hteli da pomognu u izvlačenju povređenih sve teže su mogli da zadrže uniforme koje više nisam raspoznavao ko je ko.
Neko je viknuo „Nekog ima! Nekog ima!“ i tada su spasioci potrčali ka ruševinama. Sve se odigralo u nekoliko minuta, a sećanje ponovo prikazuje kao da je trajalo satima. Teško je sve to opisati, a u nekim trenucima i izgovoriti ono što smo videli.
Kada reči nema za bol i bes onda ostaje tišina koja te razdire uvek kada prođeš pored zgrade RTS-a, i kada dođe taj dan 23. april.
Autor: Aleksandar od Beograda
