Rodio se u Solunu u bogatoj porodici. Svoju mladost do dvadesetpete godine proveo je u rodnom gradu, kada je napustio roditeljski dom i svetski život i udaljio se u Misirsku pustinju. Pod staraeem duhovnika Porfirije se tu zamonašio i provedeo pet godina. Onda je posetio Svetu Zemlju u društvu sa svojim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima podvizavali su se u nekoj pešteri opet pet godina. Tada je, međutim, izgubio snagu u nogama pa više nije mogao ići. Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao Božije službe. Po verovanju, jedne noći u viziji mu se javio sam Bog i iscelio ga od bolesti u nogama, te je postao potpuno zdrav.
Kada je izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primio te dužnosti. U Gazi je zatekao samo 280 hrišćana; svi ostali žitelji su bili idolopoklonici, i to vrlo fanatični. Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije je uspeo da Gazane prevede u hrišćanstvo. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da traži potporu u teškoj borbi s idolopoklonicima. Željenu potporu je dobio. Idolske hramove je zatvorio, kumire porušio i sazidao crkvu sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovog hrama pomogla je naročito carica Evdokija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu preobraćenu u hrišćanstvo. Preminuo je 421. godine. Za njega se veruje da je bio čudotvorac „za života i posle smrti“. Mošti mu počivaju i sada u Gazi.
