Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnik moreplovaca, ribara, siromašnih, trgovaca, strelaca, dece i studenata.
Sveti Nikola, Nikola Mirlikijski, Sveti Nikola Čudotvorac, bio je episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Živeo je u 4. veku u gradu Mira.
Rodio se u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Rođen je kao jedinac oca Teofana i majka Nona. Na krštenju dobio je ime Nikolaj što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu podučavao ga je stric a nešto kasnije zajedno su se i zamonašili.
Nakon smrti roditelja prodao je celo imanje i novac razdelio sirotinji. Zbog svoje skromnosti povukao se u samoću. Veruje se da mu se tada javio glas Gospodnji i rekao mu:
„Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan“, što je on i učinio.
Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (oblast današnje Turske) gde je tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana bio više puta zatvaran zbog svoje vere ali on je nastavio da propoveda hrišćanstvo.
Za vreme njegovog života svi su ga gledali kao svetitelja jer je pomagao bolesnima,siromašnima,nesrećnima,deci… Preminuo je 6. decembra 343. godine, što je u stvari 19. decembar po novom kalendaru.
Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta pa je tradicija da vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu. U Srbiji postoji više od 600 crkava posvećenih ovom svecu.
Poznata je ona narodna izreka „Svetog Nikolu pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.