Teodot Ankirski je bio krčmar koji je pružao utočište prognanim hrišćanima u Ankari krajem 3. veka.
Teodot je držao krčmu u Ankiri, glavnom gradu Galatije za vreme cara Dioklecijana. Bio je oženjen. Njegova krčma je bila sklonište progonjenim hrišćanima. Tajno je slao pomoć razbeglim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljao tela poginulih i sahranjivao. U to vreme na sud je izvedeno i mučeno za Hrista sedam devojaka, koje su potom utopljene u jezeru. Tih sedam mučenica su: Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona, i Julija. Teodot je izašao noću, izvadio njihova tela iz jezera i sahranio ih je.
Međutim neko ga je izdao sudiji, i sudija ga je stavio na teške muke, koje je on sve junački izdržao. Kada mu je mučitelj celo telo pretvorio u rane, i zube mu kamenjem razdrobio, naredio je da se mačem poseče. Kada je izveden na gubilište, mnogi hrišćani su plakahu za njim, a sveti Teodot im je govorio:
„Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti“.
Posle toga je posečen 303. godine. Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.
Pravoslavna crkva slavi svetog mučenika Teodot sa sedam devojaka mučenica 18. maja po crkvenom, a 31. maja po gregorijanskom kalendaru, a svetog mučenika Teodota slavi i 7. juna (20. juna).
Izvor: Ohridski prolog
