Rođen je u Frigiji od hrišćanskih roditelja. Otac mu je bio oficir. Jednom se igrao Evtihije sa vršnjacima svojim, a zabava im je bila u tome što je svako pisao ime svoje na steni i pored imena onaj čin, koji će u životu i dobiti. Kada je došao red na Evtihija, on je napisao: Evtihije patrijarh!
U tridesetoj godini postao je iguman jednog manastira amasijskog. U četrdesetoj godini ga je poslao Amasijski mitropolit umesto sebe ne Peti vaseljenski sabor. Na saboru se istekao kako svojom učenošću, tako i blagočešćem. Kada je nastala prepirka, da li mogu jeretici posle svoje smrti biti predani anatemi, on je zastupao mišljenje da mogu pozivajući se na Knjigu Carstva, 13, 1-8 i na IV knjigu Carstva 23, 16. Tada se dopao caru Justinijanu i patrijarhu Mini. Car ga je često pitao za savet, a Mina (u to vreme vrlo bogat) naznačio ga je za svoga naslednika i umolio cara, da to sprovede u delo.
Dvanaest godina je sveti Evtihije upravljao crkvom mirno. Ali potom se car Justinijan priklonio monofizitskoj jeresi aftartodoketa, koja je učila da je Gospod Isus i pre vaskrsenja imao telo božansko i netruležno, bez osećanja gladi i žeđi i bola. Evtihije je odlučno ustao protiv te jeresi, zbog čega ga je car odagnao u progonstvo, u njegov prvobitni manastir. Tu je proživeo Evtihije dvanaest godina i osam meseci, i kako hrišćani veruju pokazao se velikim čudotvorcem, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem. Justinijan se pokajao i umro, a njega je nasledio Justin II, koji je vratio Evtihija opet na presto patrijaraški, na kome je ostao do smrti mirno upravljajući crkvom.
Preminuo je 582. godine u svojoj sedamdesetoj godini.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 6. aprila po crkvenom, a 19. aprila po gregorijanskom kalendaru.
Izvor: Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović
Foto:ilustracija/pixabay
