One su bile sestre rođene, iz okoline Akvileje . Kada je car Dioklecijan bio u Akvileji naredio je da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme neki stari prezviter Zoil je imao viđenje kojim mu se otkrilo, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno. Starac je našao telo mučenikovo, položio ga u sanduk i držao u svome domu. Veruje se da mu se trideseti dan posle toga javio Sveti Hrisogon i izvestio ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u to vreme preminuti. Istu viziju imala je i Anastasija Uzorešitelnica, koja je pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista posle 9 dana i starac Zoil je preminuo, i ove tri sestre su izvedene na sud pred cara. Car je savetovao devojke, da se poklone idolima, ali one su to odbile i ispovedile svoju veru u Hrista. Irina je rekla caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka. Razjaren car ih je bacio u tamnicu. A kada je pošao u Makedoniju, poveo je sa sobom sve robove i zatvorenike, među kojima i ove tri sestre. Potom ih je car dao nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje. Ovaj vojvoda je hteo htede da oskrvni device ali kada je hteo ući k njima u tamnicu, u vreme kada su se one molile Bogu, poludeo je i napao na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi. Čuvši car za ovaj slučaj naredio je, da drugi vojvoda Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog mučenja sudija je osudio prve dve sestre na spaljivanje, a Irinu je zadržao još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti.
Veruje se da su, kada je sudija poslao Irinu po vojnicima u bludilište, angeli Božji spasli ovu devicu, vratili vojnike a nju izveli na jedno brdo. Sutradan je izašao vojvoda sa vojnicima ka tome brdu, ali ne mogavši se popeti, naredio je da Irinu strelama ubiju. Sveta Anastasija je prikupila sva tri tela na jedno mesto i česno sahranila. Sve su postradale oko 304. godine.
