Sankanje u Beogradu tokom 30-tih godina stariji, ali i mlađi koristili su sve skoro dostupne ulice u Beogradu za sankanje ali i klizanje koje nisu bile obezbeđene od strane grad, pa su se dešavale i teške nesreće. Zbog nekoliko teških nesreća koje su se desila Uprava grada Beograda je zabranila klizanja, skijanja i sankanja na ulicama ali i nije se mnogo poštovalo.
Nakon Drugog svetskog rata ili tačnije 50-tih godina 20. veka kako gradske vlasti nisu mogle da obezbede u svakom reonu da deca imaju mesto za skinjanje i sankanje, odlučilo se da svaki reon ili ti opština obezbedi nekoliko ulica koje će biti zatvorene za decu. U početku je sam grad Beograd određivao u dogovoru sa saobraćajnom milicijom ali je tokom vremena to prešlo na same opštine. Ulice su bile obezbeđene ne samo znakom nego je bilo i fizičkih prepreka.
Tako je zabeleženo 1961. godine da su samo tri opštine odredile ukupno 45 ulica koje će biti zatvorene zbog sankanja deca. Zbog toga što ostale opštine nisu poslale spisak ulica koje će biti zatvorene za sankanje poslata je inspekcija koja je sama odredila ulice na ostalim opštinama. Najviše svi spominju Skadarsku ulicu kao jednu od „omiljenih“ za sankanje ali trebalo bi da znaju da nije cela ulica bila za sankanje i nije bila baš ni u prvih 10 glavna destinacija za sankanje za one koji žive u tom kraju.
Praksa zatvaranja ulica zbog sankanja otišla je u zaborav početkom 80-tih godina.
Tradicionalna „Sankanijada“ održava se na Košutnjaku od 1995. godine, a prvi put je 27.01. 2019. godine održano i prvo noćno sankanje.
Autor i Foto: Ilustracija / Aleksandar od Beograda
