Evrovizija je postala političko bojno polje gde se malo može čuti o predstavnicima i pesmama, a više o nekim političkim situacijama, promovisanju određene politike, stava i dešavanju u svetu.
Gde je nestala pesma? Pesme su nestale i sve je dobilo svoj vizuelni i politički stav. Pečat da je reč o politici je svakako argument pobeda od pre par godina kada se već znala nekoliko meseci pre samog održavanja takmičenja ko je pobednik, pa je samim tim i sve bilo obesmišljeno. Predstavnica Srbije koja je imala pobedničku pesmu te godine, po svim pokazateljima, je imala tu nesreću da učestvuje baš tada. Tu nesreću je imao i predstavnik Hrvatske gde se njegova pesma našla negde iza ugla naspram političkih događanja. Vodila se debata o određenoj zemlji da li će pobediti ili ne jer su znali da je lobiranje iz te zemlje izrazito jako što se videlo i po glasanju „publike“ ( softveri čine čuda). Pribeglo se slanjem poruke o neutralnosti kroz predstavnika i državu koju je predstavljao.
Samo da budem jasan, pesma je dobra i znao sam da će biti jak konkurent i da će odlučivati male razlike i pre nego se našao među prvih pet na kladionicama, o čemu sam već pisao, ali nakon glasanja država videlo se kuda to vodi i kakva poruka se šalje.
O ostalim vizuelnim aspektima takmičenja mislim da nema potrebe nešto puno govoriti jer o tome se već uveliko komentariše. Mogu da kažem ovo što će biti jasno svima, ako se nastavi ovako vizuelno predstavljanje pesama onda bi Evrovizija trebalo da postavi na ekranu 35+, uz da pojedine scene mogu izazvati loše reakcije kod pojedinih gledaoca.
Autor: Aleksandar od Beograda
