U Narodnom pozorištu 1882.godine dva puta je otkazivana predstava „Rabagas“, francuskog dramskog pisca, jer su se beograđani bunili zbog njenog sadržaja.
Sadržaj predstave je navodno ismejavao narod, a to su beograđani doživeli lično jer su smatrali da je predstavu preveo kralj Milan Obrenović ili neko po njegovoj naredbi. U pokušaju da se otkrije ko je preveo predstavu bilo je obavijeno tajnom, pa je narod sa razlogom sumnjao na kralja Milana. Takođe, oni bogatiji pripadnici društva znali su da je predstava postavljen po naredbi nekog iz dvora. Sumnjalo se najviše da je to preveo Vladan Đorđević predsednik beogradske opštine po naredbi kralja Milana. Kralj Milan i Vladan Đorđević nisu bili omiljeni u narodu, pa je bilo za očekivati da će predstava samo podići tenzije koje su već postojale.
Treći put kada je trebala da bude prikazana postavljena je policija koja je očekivala demonstracije ali i nerede u samom pozorištu. Znalo se šta se sprema ali uprkos velikom protivljenju neko je rešio da predstava bude odigrana.
U pozorište je polako dolazio bogatiji sloj društva, a očekivao se i kralj Milan da prisustvuje predstavi kako bi pokazao da se ne plaši stava naroda. Očekivano, kralj Milan se nije pojavio već se na premijeri predstave pojavila kraljica Natalija koja je bila, malo je reći, omiljena u narodu. Verovatno se očekivalo da kada se pojavi kraljica Natalija da situacija neće ekslirati.
Na današnjem Trgu republike ( Pozorišni trg) tek su bili postavljeni temelji za postavljenje spomenika knezu Mihailu gde su se nalazile kamene kocke. Upravo na tom mestu narod se polako okupljao pred predstavu. U samoj sali Narodnog pozorišta već su bila ispunjena mesta i vladao je neki čudan mir.
Predstava je počela a sa njom i zvižduk i negodovanje iz publike. Glumci su pokušali da zanemare razne povike i zviždanja ali od velike galame njihovi glasovi sa scene nisu mogli da nadglase narod. Zavesa se spustila, a ispred pozorišta počeli su neredi. Beograđani su gađali policiju i pozorište kamenim kockama koje su bile postavljene za gradnju spomenika knezu Mihailu.
U samom pozorištu počela je evakuacija bogatih slojeva društva. Oficiri su pokušali da evakušu kraljicu Nataliju ali ona im je odgovorila da će poslednja napustiti pozorište.
Neredi su ispred pozorišta već uveliko bili van kontrole, kao i u samom pozorištu, i pored pokušaja žandarmerije da ih obuzda.
Kada je kraljica Natalija krenula da izlazi iz pozorišta nekoliko kamenica je preletelo preko njene glave. U jednom trenutku je zastala i pogledala prema ljutim beograđanima koji su se borili sa žandarmerijom. Oficiri su vikali na kraljicu da se što pre skloni u kočiju ali ona kao da nije čula njihova dozivanja. Neko je od demonstranata viknuo „Pazite kraljica Natalija!“ Kamenice su stale ali ne i borba sa žandarmerijom.
Kraljica se normalnim koracima uputila ka kočiji. Kada je već bila u kočiji opet je počela „kiša“ kamenih kocki da lete ka Narodnom pozorištu i žandarmeriji. Ceo današnji Trg republike ( tada Pozorišni trg) pretvorio se u veliko bojšte, pa je kraljičina kočija bila primorana da put do dvora dođe spuštajući se niz Skadarliju.
U samom pozorištu borbe su se i dalje vodile i nije im se video kraj. U nekom trenutku neko je počeo da gasi gasne lampe kako bi primorao demonstrante da izađu iz pozorišta ali i žandarmeriju.
Na ulici pojavila se kočija Vladana Đorđevića koja je istog trenutka bila glavna meta demonstranata. Narod je uspeo da se probije do kočija i da ih polomi. Borbe su trajale do duboko u noć kada se narod razišao.
Pozorišni trg ( Trg republike) dočekao je jutro razrušen sa tragovima krvi. Ceo sledeći dan je bio miran kao da se ništa nije dogodilo.