Prema starim predanjima, od Božića do Bogojavljanja nazivaju se Nekršteni dani ili ti od 10. januara do 19. januara.
Nekršteni dani dobili su naziv jer je u tom periodu Isus Hrist nije bio kršten. U tim danima može se mrsiti i sredom i petkom, osim na Krstovdan koji pada 18. januara.
Verovalo se da tokom nekrštenih dana demoni i zli duhovi lutaju zemljom tokom noći, pa sve dok se petao ujutro ne oglasi. U pomenutom periodu nije se izlazilo iz kuće jer se verovalo da Karakondžula čeka kod vrata. Zato su naši stari, sve stvari unosili u kuću, a pogotovo dečiju odeću jer se verovalo da ako je ugledaju zli duhovi da mogu baciti neke vradžbine.
Postojalo je pravilo da se tokom Nekrštenih dana neorganizuju venčanja i krštenja.
Kako bi se oterali zli duhovi naši stari su pevali i smejali se.
