Veliki Četvrtak se u jednom delu Srbije smatra i oračkom slavom ili ti težačkom slavom. U manastiru Tronoši nekada se palila velika sveća ili ti oračka sveća koja se palila tokom godina na svim većim praznicima.
Važilo je pravilo da se uprezala stoka pa se išlo u polja ali se nije radilo već se sedelo u polju jer se verovalo da će na taj dan stoka napredovati i biti zdrava tokom cele godine. Veruje se da se na ovaj dan jedino sme saditi lubenice jer će onaj ko zasadi na ovaj dan imati dobru berbu bostana.
U nekim krajevima Srbije, takovskog kraja, boje se rano ujutro jaja u crveno. Prvo obojeno jaje odnose deca na njivu, koja je prva uzorana prošle jeseni. U popodnevnim časovima ga vraćaju u kuću, gde se čuva tokom cele godine i ovo jaje nazivaju „čuvarkuća“. Na оvaј dan sе nе оrе i nе оbrađuје zеmlja. Dok u nekim predelima jedno jaje se zakopava da bi njiva bila rodna.
Na Kosovu rano izjutra boji se samo jedno jaja koje se naziva „strašnik“. Jaje majke trljaju decu po obrazima sa još svežom bojom. To jaje se čuva u kući a ostala se boje kasnije.
