Englezi imaju legendu o maču Ekskaliburu koji je pripadao kralju Arturu, a u Srbiji postoji legenda o Karađorđevoj sablji. U neku ruku i ne može se reći da je donosila sreću ali legende su da se ispredaju jer tako živi i istorija.
Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe je tokom svoh bojevanja menjao kubure i sablje. Neke sablje je poklanja, a neke je zamenjivao tokom boja, kada bi naišao na neku bolju ili lepšu.
Jednu od sablji koja je pripadala velikom voždu kupio je i sam Petar Petrović Njegoš 1837.godine u Beču.
Tokom vremena o jednoj sablji se najviše pričalo, pripovedalo i postala je legenda našeg naroda.
Prema predanju, Karađorđe Petrović je od ruskog cara Aleksandra dobio sablju koja je bila ukršena zlatom, srebrom i dijamantima tokom boravka u Rusiji, nakon Prvog srpskog ustanka.
Kada je došao u Srbiju 1817.godine ubijen je u noći između 25. i 26. jula u sеlu Radоvanju, kоd Vеlikе Planе . Оrganizatоr ubistva jе biо Vujica Vulićеvić, Кarađоrđеv kum,a izvršilac Nоvica Nоvakоvić, rоdоm Коlašinac, dоsеljеnik iz smеdеrеvskе Jasеnicе.
Zajedno sa njegovom glavom Karađorđa , knezu Milošu je poslato i njegovo oružje, među kojima je bila i sablja. Miloš je oružje razdelio ali je sablju zadržao za sebe.
Knez Miloš je tokom dugog perioda na Karađorđevu sablju i zaboravio. Sablje se setio tek 1830 ili 1835.godine i to igrom slučaja.
Narod u znak zahvalnosti knezu Milošu hteo mu je na svečanosti pokloniti sablju. Veliki knez tada se seti Karađorđeve sablje sa koje skinu sve dijamanta i zlato. Sablju posla u Beč zlataru Bidermanu koji je ukrasi sa dijamantima, zlatom i srebrom , a na sablji napisa:
„Svome knezu Milošu Obrenovići, blagorodna Srbija“.
I bi knezu Milošu udeljena na svečanosti skupocena sablja ali Karađorđeva.
Sablja je kasnije pripala knezu Mihailu Obrenoviću koji ju je uvek nosio.
Po predanju svi beograđani imaju prilike i da je gledaju Karađorđevu sablju ili bolje rečeno njen model. Za spomenik knezu Mihailu urađena je sablja upravo po modelu koju je i nosio ili ti po Karađorđevoj sablji.
Nakon ubistva kneza Mihaila sablja odlazi u ruke knezu Milanu, a onda joj se gubi trag od 1870.godine.
Postoji priča da je sablja založena u Beču 1874.godine, a da ju je onda otkupio neko i vratio knezu MIlanu 1881.godine. Sablja je ponovo založena u Beču, a onda je navodno ponovo otkupljena i gubi joj se svaki trag.
