Kalemegdan je danas najveći park u Beogradu. Nakon predaje Beogradske tvrđave Srbima 1867. godine počelo je i sa preuređenjem Kalemegdana po naređenju Miloša Obrenovića. Prve idejne skice za preuređenje Kalemegdana napravio je prvi beogradski urbanista Emilijan Josimović.
Početkom 19. veka Kalemegdan je počeo da dobija jasne konture sređevanjem Malog Kalemegdana ( prostor od Paviljona Cvijeta Zuzorić do Beo zoo vrta. Negde do 1922. godine na Malom Kalemegdanu nalazio se i vašar sa malim kućicama, ringišpilom, šatorom za brzo fotografisanje, mala pozorišta, izložbe … Možda se i nikada tu ne bi nalazio da se nisu razni cirkusi od 1845. godine upravo na tom mestu održavali svoje predstave. Vašar je premešten na današnje područje opštine Voždovac ali je i ubrzo zatvoren. Ono što mnogi nisu upoznati, a to je da je Mali Kalemegdan imao i veštačko jezero koje je „nestalo“ skoro u isto vreme kada i vašar.
Godine 1958. otvoren je Luna park koji se i danas nalazi preko puta zoo vrta.
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka na Kalemegdanu se nalazila i diskoteka na otvorenom „Crveni podijum“ na košarkaškim terenima.
Do košarkaških terena, na sadašnjem brisanom prostoru, nalazio se mini golf koji je bio jedan od redovnih mesta posete od 70-tih godina 20. veka pa do početka 90-tih. U okviru mini golfa tu je bio i kafić do početka 80-tih ali je uklonjen i na njegovo mesto je postavljena čuvena „Rupa“. U njoj su bile postavljene igrice i po koji fliper. Tadašnja deca znala su da vežu žeton na kanap ili žicu i da ubacuju i izvlače žeton po nekoliko puta kako bi izbegli plaćanje žetona. Ma, da bilo je tu i drugih opcija koje su se koristile kako bi što više vremena proveo na igricama.
Mini golf je bio prepušten vremenu i polakom propadanju na više načina. Tereni su bili zapušteni, golf loptice i palice isto. Posle nekog vremena deca nisu mogla sama da uđu jer se tražila lična karta kako bi vam dali palicu i loptice jer su izgleda neki nosili kući. Otvarali su terene samo vikendom, a i to je bilo sve ređe. I samo su „preko noći“ tereni za golf, kao i „Rupa“ nestali.
U nastavku, gde se sada nalazi parking, je bila travnata površina gde su tokom 80-tih godina 20. veka dolazili streličari sa lukom i strelom i vežbali gađanja. Bili su jedna od redovnih mesta gde su svi zastajali neko vreme kako bi gledali, a ponekad i navijali za nekog.
