Dobro jutro Beograde! Ovo jutro sam malo stariji,a da li si mi ti mlađi danas?
Gledam spomenike širom Beograda podignuti kao sećanje,a retko ko se okrene i da ih pogleda ili da se upita ko je to i šta je taj uradio da bi zaslužio takvo mesto?!
„Lepa je onaj spomenik.Daj da uradim selfi,“- čujem jednu sugrađanku.
Upita je njen pratioc: „Ko je to?“
Odgovara mu ona: „Nije bitno. Lepa će mi biti fotka.“
Došlo neko novo doba gde istorija i ličnosti koje su je stvarali polako nestaju iz sećanja,bar se meni tako čini.
Kao dete sam uvek sam se pitao što se ne naprave parkovi posvećeni našim stvaraocima istorije. Na primer: U jednom parku,koji bi se zvao „Park pesnika“, staviti klupe a na svakoj klupi po jedan naš pesnik ili park u čijem jezgru bi bili pesnici sa postavljenom binom i klupama. Može se sesti sa njim,slikati,čitati njegove pesme i sl. I tako dalje : „Park književnika“, „Park Vojvoda“, „Park Kneževa, „Park naučnika“,“Park Svetitelja“ ( naših mučenika,sveštenika…),“ Park sportista“ … i čak „Park gradonačelnika Beograda“ . Brojne manifestacije bi se mogle održavati u takvim parkovima a turistički značaj bi bio nemereljiv.
Istoriju su našu svi oni stvarali a red je da ih na sve načine sačuvamo od zaborava.
Lako je kuditi „loše“ ali kada kudiš moraš da znaš i da rešenje nudiš.
Autor/foto:A.M
