Dobro jutro Beograde! Ovo jutro sam malo stariji, a da li si mi ti mlađi danas?
Nekada naviknut na jutarnju tišinu a danas me do posla ispraćaju laveži pasa i zvuk gradskog autobusa. Kada ti misli skrenu nevažni tonovi, tada tražiš i očekuješ da će ptica zapevati.
Uspeo sam da izdvojim vreme i da makar malo sednem na jednu kafu u knez Mihailovoj ulici. Gledao turiste, prisećao se davnih vremena a za mojim stolom na susednoj stolici neko je gledao mene. Simbol Beograda, vrabac, okretao je glavu kao da me hoće nešto pitati. Ovaj nezvani,ali prijatni gost,imao je i prijatelje koji su se raspodelili po svim stolicama i čekali ko će naručiti nešto za jelo. Ljubazni konobar doneo mi je na moj zahtev jedno parče hleba. Moj nezvani prijatelj kada sam bacio mrve hleba sa prijateljima je lepo ručao. Ko kaže da jedno parče hleba nemože nikoga nahraniti?!
Juče je održano kolektivno venčanje ispred gradske skupštine. Kako nam se brakovi brzo raspadaju mogli bi dobiti i jedan razvod za poneti.
Mlada je rekla DA. Mladoženja je rekao DA. Trenutak će reći DA. Međutim niko nije pitao vreme koje bi možda reklo NE:
Autor: Aleksandar od Beograda
