Saznali smo da ćup ima dno, ali i da nebo nije granica kada se nivelišu cene. Možda bi taj ćup bio puniji da neki nisu pravili najveći roštilj u zemlji ili da svaka greška ili krađa ide iz džepa građana. Možda bi bilo drugačije kada bi svako plaćao svoju grešku kao što svaki „običan“ građanin plaća svoje. Zbog „grešaka“, manjka para u kućnom budžetu, građani imaju izvršitelje za vratom i zbog kašnjenja u ratama dobijaju dodatne kamate. Na leđima svakog građanina, u svakom trenutku neko zaradi i dok je u dugovima.
U ćupove građani odlažu dugove. Iz državnog građanskog ćupa. drug pomaže druga.
Autor: Aleksandar od Beograda