Категорија: Bilo nekada u Beogradu

Bilo nekada u Beogradu na Oci

Alex

Gledao sam kroz prozor moje drugare kako jure za gospodinima i hoće da ih vežu. Poneki od njih odmahnu štapom a poneki samo pogledom zaustavi svaki konop koji bi trebao doneti dar koji će smiriti gladne stomake. Gledaju nas kao bezvredna bića jer majke i oce nepamtimo a oni koji pamte smatrali smo ih srećnim. Uvek sam razmišljao kako sit stomak gladnog nevoli. Mahnem mojim drugarima, onim istim koji kao i ja su bez sećanja na tople roditeljske ruke, ali moja ruka kao senka na hladnom staklu ostade u sobi…

Read More

Bilo nekada u Beogradu na Materice

Alex

Spavali smo svi ispod kuća koje su gradili razni ljudi, a neki od njih su pričali čudnim jezicima i ponekada smo ih oponašali. Kuće uzdignute od zemlje jer je voda ponekad znala da preplavi naselje i blato da proguta svaki napravljeni trag. Blato, prljavo, ali znalo je da nas ugreje u teškim zimama. Kada bi nam dozvolili ljudi sa čudnim govorom, spavali smo i na stepenicama kako ne bi bili mokri. Ponekada smo sanjarili o kojim novim cipelama ili toploj pogači dok su se naseljima čuli vrisci dama koje su…

Read More

Bilo nekada u Beogradu na Detinjce

Alex

Prolazili su ratovi kroz Beograd kao vetrovi kroz tunele i ostavljali širom Beograda mala bosa stopala. Nosili su košulje za koji broj veći, kao i cipele ako su uspeli da dobiju ili nađu. Sami su se starali o sebi na razne načine u pokušaju da neizgledaju kao siročići. Već u ranim jutarnjim časovima stajali su u blizini kuća, a koje su već mesecima izviđali kako bi videli da li parovi imaju decu. Neki konopčić držali su u ruci i onako slučajno prošli pored kuće u nadi da će ih neko…

Read More