Dok se neki privilegovani i dalje bogate bez limita, ostali će sa limitom da imaju povećanje koje je inflacija već pojela. Pojeli su neki sve delove kolača, pa peku nove u nadzornim odborima nekih saobraćajnih preduzeća i tačnom kalkulacijom koliko vredi nekadašnji najveći roštilj koji je gledao narod. Narod naravno plaća najveću cenu, a onda će neko drugi biti kriv za urušavanje demografije zemlje.
Dok neki „trojanci“ pričaju o svojim osećanjima, drugi pričaju kako život nije pravedan. Zaplako bih da nije mog života, a i drugih koji svaki dan provedu u svojoj borbi bez suza i nastavljaju dalje. Dalje gde pobeda ili poraz neće biti zapisane u vremenu ili sećanju već samo u borama koje nosimo.
Autor: Aleksandar od Beograda
