Danas već svi znamo da „divljih taksista“ ima na svakom uglu preko celog dana,čak se nalaze i na samim taxi stanicama u centru grada. Obično loše prođu turisti koji nisu upoznati sa razlikom regularnih od „divljih taksista“ koji će im određenu rutu naplatiti možda i više od koliko bi trebalo.
I pre taksi vozila gradska vlast je pokušala da se izbori sa proizvoljnim naplaćivanjem prevoza.
U vreme beogradskih fijakera,početkom 20,veka, bila je određena tarifa kako će se naplaćivati usluge. Preko dana naplaćivalo se 2 dinara za prevoz danju,a noću 4 dinara.
U praksi u to vreme bila je drugačija priča,slična današnjoj, pa su tako fijakeristi znali da od turista iskamče više para,a tokom noćnih vožnji od pijanih beograđana koliko su uzimali to su samo oni znali.
Jedan od načina za više uzimanja para,pored parkiranih fijakera kod kafana,bili su i fijakeri parkirani ispred Narodnog pozorišta, koji su posle noćne predstave, da bi vozili tražili znatno više od propisane tarife.
Pritužbe su stizale skoro svakodnevno,pa su tadašnji oci grada Beograda rešili da uvedu taksimetar u fijakere,ali ni to nije mnogo pomoglo.
Beograd se menja ali ne i jedan deo beogradske priče.
Autor: Aleksandar od Beograda
