Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Badnji dan koji je dobio ime po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta.
U ranim jutarnjim satima,pre izlaska sunca, odlazi se po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin. U zavisnosti od krajeva Srbije biraju se različiti badnjaci,pa tako u istočnoj Srbiji bira se cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.
Pre sečenja se badnjaka domaćin čestita praznik drvetu i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Drvo se mora oboriti iz tri udarca ukoliko se to nedesi mora se kidati badnjak rukama.
Badnjak se donosi do kući ali tek uveče se unosi u kuću zajedno sa slamom. U posudu ispod stola treba da su žito,suva šljiva,suva smokva,orah i jabuka.
Badnja večera je posna i treba obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja.
