Atentat u Narodnoj skupštini
Država: Srbija
Grad: Beograd
Datum: 20. jun 1928.
Atentat u Narodnoj skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 20. juna 1928. godine predstavlja jedan od najvažnijih političkih događaja u međuratnom periodu Jugoslavije. Ovaj atentat je imao dalekosežne posledice po političku stabilnost zemlje.
Pozadina:
U to vreme, politička situacija u Kraljevini SHS bila je veoma napeta. Sukobi između srpskih i hrvatskih političara bili su intenzivni. Hrvatska seljačka stranka, predvođena Stjepanom Radićem, bila je najznačajnija politička snaga u Hrvatskoj i otvoreno se suprotstavljala centralističkoj politici koju je vodila Narodna radikalna stranka, predvođena srpskim političarima poput Nikole Pašića.
Atentat:
Dana 20. juna 1928. godine, tokom sednice Narodne skupštine, došlo je do verbalnog sukoba između srpskih i hrvatskih poslanika.
Tome Popovića je verbalno napao Stjepana Radića, koji je odbijao da se uključi u diskusiju, i uprkos opomeni predsednika skupštine, zapretio da će „Ako se vaš vođa, ako Stjepan Radić, koji bruka hrvatski narod, i dalje produži sa vređanjem, da će njegova glava pasti. Ja vam gospodo to kažem i od toga ne bežim! Ja vam to jamčim!“. Tomu Popovića je za govornicom zamenio Puniša Račić, radikalski poslanik iz Crne Gore, koji je, pošto je pozdravio držanje poslanika Popovića i sam zapretio „I gospodo, kao Srbin i narodni poslanik prema svojoj naciji i otadžbini otvoreno kažem, da ću upotrebiti i drugo oružje, koje treba da zaštiti interese srpstva…“ Pošto je poslanik Svetozar Pribićević kazao „Hoćete da se u Londonu čuje da se ovde preti oružjem?“ Račić je nastavio „Ima nekoliko godina, otkad je trebalo da se naša država konsolidira, kad je trebao naš narod da iskoristi, što je stekao u ratu svojim junaštvima i vernošću prema saveznicima. Sve dotle je jedan deo naroda upotrebljavao, što je najgore, klevete da ometa sređenje, i izdavao interese našeg naroda i ove naše države.“
Poslanik HSS-a Ivan Pernar, prišao je Račiću koji je silazio sa govornice i doviknuo mu: „Opljačkao si begove!“ Račić je prvo pozvao predsedavajućeg Ninka Perića da kazni Pernara, i vratio se na govornicu, gde je uzviknuo „Ako ga ne kaznite, ja ću da ga kaznim. Ja ću se lično obračunati sa njime. Ko god bude pokušao, da se stavi između mene i Pernara, poginuće!“.
Predsednik skupštine je u tom trenutku iz nerazjašnjenih razloga napustio dvoranu.
U tom trenutku, Puniša Račić, poslanik Narodne radikalne stranke, izvadio je pištolj i pucao na hrvatske poslanike. U pucnjavi su ubijeni Pavle Radić i Đuro Basariček, dok su Stjepan Radić i još dva poslanika ranjeni. Stjepan Radić je podlegao povredama nekoliko nedelja kasnije, 8. avgusta 1928. godine.
Posledice:
Atentat u Narodnoj skupštini doveo je do ozbiljne političke krize u Kraljevini SHS. Hrvatski političari su se povukli iz parlamenta, a situacija u zemlji je postala izuzetno nestabilna. Ovaj događaj je bio uvod u diktaturu kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji je 6. januara 1929. godine raspustio parlament, ukinuo ustav i proglasio Šestojanuarsku diktaturu.
Diktatura je trajala sve do kraljeve smrti 1934. godine, a atentat je ostao upamćen kao simbol političke nestabilnosti i nacionalnih sukoba koji su obeležili period između dva svetska rata u Jugoslaviji.
