Generalna skupština UN u Njujorku usvojila je rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za. 19 država je bilo protiv, a uzdržano 68.
Rezolucija predviđa da se „11. jul obeležava kao međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio pre usvajanja rezolucije u UN:
„Obraćam vam se posle Nemačke i protiv rezolucije, što nije lako. Iz nekoliko razloga. Bez obzira šta učinili oni koji su veliki moćni će vas optužiti da poričete strašni zločin u Srebrenici i da ga potcenjujete i minimizirate. Na početku svog obraćanja želim da raskrinkam ovo lažno opravdanje za usvajanje rezolucije. Ja sam se poklonio svim žrtvama sukoba u BiH, i srpskim i bošnjačkim, poklonio sam se i položio cveće žrtvama u Srebrenici“, rekao je predsednik Srbije.
Postavio bih tri pitanja o tome zašto se donosi ova rezolucija. Govorili su o individualnoj odogovornosti, pominjući crnogorske amandmane. Ako je tako, zašto se ova rezolucija uopšte i donosi? Kada je reč o individualnoj pravnoj odgovornosti, ona je već isporučena kroz optužnice i presude. Svi ti ljudi su već osuđeni na zatvorske kazne. Nema nikakvih pojedinačnih imena u ovoj rezoluciji, to se uopšte ne pominje. Reč je o svemu uopšte. Zašto uopšte ako smo već 2015. godine doneli rezoluciju o genocidu širom sveta. Zašto samo ovaj slučaj i ovaj primer“.
„Pitanje broj dva – Da li ona donosi pomirenje? Da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje? Ne, to uopšte nije slučaj. Da li donosi pomirenje u region? Uopšte ne. Pitam stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju? Znate šta se zapravo desilo 24. marta u Savetu bezbednosti? Rekli su nam da ne gledamo u prošlost, a dva dana posle toga otkrili smo da su pripremali ovakvu rezoluciju ali koja se odnosila na događaje koji su bili pre 29 godina. Kad oni imaju političke potrebe mogu, a kad se neko drugi pominje u tom slučaju činjenice nisu važne. Kome je potrebna ova rezolucija i zašto baš u ovom trenutku? Zašto ti ljudi nisu govorili o genocidu koji su počinile njihove zemlje? Govorili su o holokaustu a to je jedini genocid koji su priznale UN“.
„Srbija je bila broj jedan u svetu po broju žrtava, proporcionalno svojoj veličini i broju stanovništva, sa 28 odsto mrtvih, druga je bila Francuska. Bili smo među retkima u jugoistočnoj Evropi, platili smo veliku cenu, više od pola miliona Srba je bilo ubijeno. Što nisu počeli sa tom rezolucijom? Zato što im je baš ovo bilo potrebno u ovom trenutku“,
„Pitam one moćne i čekam njihov odgovor – zašto vam je bilo potrebno da vršite toliko veliki pritisak na države članice UN u proteklih 7 dana koje nisu htele da glasaju za rezoluciju, zbog samo jedne male zemlje kao što je Srbija? Zašto ste pretili država članica koje nisu želele da glasaju za ovu rezoluciju – govoreći da neće moći da dobiju vašu pomoć po ekonomskim i drugim pitanjima? Jesu li to vaše evropske demokratske vrednosti ili ste mislili da neću moći da govorim o tome? Imam desetine primera. Ima jedna mala zemlja sa Balkana koja se ne plaši da kaže da će da glasamo protiv, jer će otvoriti Pandorinu kutiju“.
