Sveti Markijan rođen je u Rimu, no kao prezviter proživeo do kraja svoj vek u Carigradu, većim delom u vreme carovanja Markijana i Pulherije.
Nasledivši veliko bogatstvo od roditelja, on ga je neštedice istrošio na dve svrhe: na zidanje ili obnavljanje hramova i na milostinju siromasima. Sazidao je dve nove crkve u Carigradu, znamenite po svojoj lepoti i svetinji: Svetoj Anastasiji i Svetoj Irini. Kad su ga pitali zašto tako mnogo troši na crkve, on odgovori:
„Kad bih ja imao ćerku, i hteo je udati za nekoga plemića, zar ja ne bih potrošio mnogo zlata da je ukrasim kao dostojnu nevestu? A ovde ja ukrašavam Crkvu, nevestu Hristovu“.
Koliko je, pak, ovaj divni muž bio izdašan prema crkvama i siromasima, toliko je bio tvrd, i veoma tvrd, prema samom sebi, sledujući savetu apostolskom:
„Kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni“ (1. Tim 6, 8).
Piše se o njemu:
„Sav bi u Bogu i Bog u njemu, i predstavi se Bogu ispunjen godinama i dobrim delima“.
