Sveti Julijan Tarsujski postrada za vreme Dioklecijana jer ne otvori dušu progonitelju već darova dušu u veru Božiju.
Namesnik carski mučio ga je godinu dana da bi dušu od vere istrgao. Julijanova duša nije bila pred ispitom, i ako je imao osamnaest godina tek, jer svoju dušu je već pred Božiji oltar stavio da je čuva od svog zla.
I majku njegovu pred njega staviše da bi njenim životom za njegovom dušom trgovali ali majka nedade da on misli da je njena duša u zle kandže data.
„Sine,nemogu ti uzeti tvoje jer to je moje. Moje je tamo gde su tvoje molitve“.
Besan namesnik u džak stavi Julijana sa zmijama i škorpijama pa ga baciše u more. Majku pod mukama ubiše.
Nađoše njegovo telo na obali pa ga u Aleksandriji sahraniše.
Autor: Aleksandar od Beograda
Foto:Wikipedia