Svеta mučеnica Sеrafima rоđеna jе u Аntiоhiji. Živela je u bogatom domu kod neke senatorke Savine.
Čuvši za Serafinu, mučitelj Viril , htedo je sebi prisvojiti ali ona se izjasni kao hrišćanka i da samo jednom Bogu ona služi.
Razgnevi se Viril pa njeno odbijanje mržnjom je hteo obaviti. Naredi da je stave u tamnicu i posla nekoliko mladića da njeno telo oskrnave. Dođoše mladići pred njenu tamnicu ali svi padoše i san odoše.
Serafine je tada na sredini tamnice klečala i Bogu se molila a pored nje stajaše anđeo neki koji u pravcu uspavanih vojnika ispruženi dlan držaše.
Dođe straža i vidi mladiće kako pred tamnicom uspavani leže ali im iz straha ,kada vidoše anđela pored Serafine, nisu smeli prići. Dozvaše Virila koji moljaše Serafinu da mladiće u život vrati a ona mu odgovori:
„Nisam im ja život oduzela već im je anđeo dušu dao koju si im ti oduzeo. Njihove duše spavaju jer zlo čineti ne umeju. Oslobodi ih zla što trebaše čineti pa će se probuditi.“
Viril besan reče mladićima da se svojim kućama vrate. Oni se probudiše i iz tamnice izađoše.
Naredi Viril da tamnicu otvore pa zatraži da je svećama telo oskrnave. Približiše plamen Serafininom telu ali vatra se ugasi. Kada iznesoše sveće,vatra se opet upali. Viril vikaše da je to magija i uze štap da joj telo polomi ali štap se o Serafininom telu salomi i udari Virila u oči njegove. Oslepeše Viril pa od bola se na pod bacio.
„Kada čuda Božija ne vidiš onda anđeli ti vid oduzeše“,reče Serafina.
Neki stražar iz straha zamahnu mačem i Serafina mu reče:
„Možeš mi moje telo poseći jer anđeo me je već odveo“.
Poseče stražar Serafinu. Veruje se da njene mоšti iscеljuju ljudе оd bоlеsti.
Autor: Aleksandar od Beograda ( tekst je deo slobode autora)
Foto:Ilustracija/pixabay
