Melanija Rimljanka rođena je u Rimu u bogatoj porodici. Prisiljena od roditelja stupila je u brak mladićem Apinijanom.
Nakon što je rodila drugo dete ona se teško razbolela. Rekla je svome mužu da će ozdraviti , ako se on zakune pred Bogom, da će ubuduće s njom živeti kao brat sa sestrom. Muž obeća joj da će tako i biti samo da ona ozdravi. Melanija ozdravi ali u narednim godinama deca im preminuše. Oni reše da rasprodaju svoja bogatstva i da daju siromašnima,crkvama i manastirima.
Putovali su po mnogim zemljama i gradovima svuda čineći dobra dela od svog bogatstva. Posetili su znamenite duhovnike u gornjem i donjem Misiru, i od njih se mnogo naučili i nadahnuli. Za sve to vreme Melanija se držala u strogom postu, molitvi i čitanju Svetog pisma.
Imala je običaj, da svake godine tri put pročita celo Sveto pismo, Stari i Novi zavet. Sa svojim mužem živela je kao sa svojim bratom.
Došavši u Aleksandriju, prime blagoslov od Svetog Kirila, patrijarha. Potom odu u Jerusalim, i nastane se na Gori Jeleonskoj. Tu se Melanija zatvori i sva predade bogomisliju, postu i molitvi. I prožive tako četrnaest godina. Potom izađe da posluži drugima ka spasenju.
Osnovala je muški i ženski manastir. Na poziv svoga rođaka, senatora Volusijana,ode u Carigrad, i obrati ga u veru Hristovu.
Vratila se na Goru Jeleonsku, gde se i predstavi Bogu 439. godine u pedeset sedmoj godini svoga života.
U narodu se verovalo da je Sveta Melanija zaštitnica onih koji su pred iskušenjima, pa se izgovarala ova molitva:
„U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Melanijo, raduje se duh tvoj.“
Foto:Wikipedia
