ponedeljak, 12. decembar u 19.00 velika sala
Ivan Burka, udaraljke
mentor dr um. Srđan Palačković
klavirska saradnja – Nataša Srdić Jan, sam. str. sar. korepetitor; Marina Rajnović str. sar. korepetitor
Program:
Kevin Volans: She Who Sleeps With a Small Blanket; Casey Cangelosi: Iktsuarpok; Joseph Schwantner: Concerto for Percussion and Orchestra; Casey Cangelosi: Glamour; Nebojša Jovan Živković: Generally Spoken it is Nothing but Rhytm
Koncertna realizacija navedenih dela ujedno predstavlja i deo završnog ispita doktorskog umetničkog projekta „Etape i osobenosti interpretacije kompozicija pisanih za skup kombinovanih udaraljki u delima Nebojše Jovana Živkovića, Kejsija Kangelosija, Kevina Volansa i Džozefa Švantnera“.
Biografija
Ivan Burka (1979), završio je redovne studije viole na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi red. prof. Dušice Polovine (2004). Na istom fakultetu završio je i redovne studije udaraljki u klasi profesora Nebojše Jovana Živkovića i Srđana Palačkovića (2010). Doktorske akademske studije udaraljki upisuje 2014. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi redovnog profesora Srđana Palačkovića. Zaposlen je kao timpanista u Orkestru opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i stalni je saradnik Vojvođanskog simfonijskog orkestra na istoj poziciji. Povremeno je angažovan kao timpanista ili udarač u radu Simfonijskog orkestra RTS-a, Beogradske, Zrenjaninske, Subotičke filharmonije i Crnogorskog simfonijskog orkestra.
Rad u pedagoškom polju započinje 2008. godine kao nastavnik udaraljki u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Tokom godina delovanje širi i na predmete kamerna muzika i čitanje s lista kao i pripremu učenika za učestvovanje u radu simfonijskih orkestara u okviru školskih i vanškolskih aktivnosti. Važnu tačku, u okviru ove aktivnosti, predstavlja priprema udaračke grupe za učestvovanje na omladinskom takmičenju orkestara u Belgiji 2017. godine na kojem je simfonijski orkestar srednje Muzičke škole „Isidor Bajić“ osvojio prvo mesto. U polju izvođaštva aktivan je kao solista i kamerni muzičar. Bio je dugogodišnji član (2006 – 2013) ansambla Au-Au (Ansambl udaraljki Akademije umetnosti) koji je svoju aktivnost, pod vođstvom Nebojše Jovana Živkovića, bazirao na popularizaciji udaračkih instrumenata. Ova težnja sprovodila se u više paralelnih pravaca – solističko i sviranje u okviru kamernih ansambala (perksusionističkih ili sa drugim instrumentima) koja su se odvijala u polju tradicionalne koncertne prakse. Predstavljanje udaračkih instrumenata širem auditorijumu koji je podrazumevao nestandardne sviračke prostore i koncerte za decu čiji je cilj prevashodno bio usmeren ka edukativnom aspektu. Konstantu izvođačke aktivnosti Ivana Burke predstavlja saradnja sa kompozitorom Silardom Mezeijem (od 2004). Član je mnogih formacija (trio, kvartet, kvintet, septet, oktet, veliki ansambli). Burka kroz rad sa Mezeijem ostvaruje niz značajnih nastupa u zemlji i inostranstvu od kojih se izdvajaju: Budimpešta (BMC 2018, 2019) Moskva (Dom 2019) i nastup Evelin Gleni i Silard Mezei Polar kvartet u Novom Sadu 2022. godine. Poslednjih godina (od 2017) uključujući i aktuelni trenutak, kao logičan nastavak iskustva proizišlog iz saradnje sa Silardom Mezeijem, gradi autentični izvođački izraz u okviru muzičkih praksi koje definiše mešanje žanrova. Realizacija opisanih težnji ogleda se kroz saradnju sa ansamblom „Dragon’s fuel“ čije se žanrovsko određenje najlakše može sagledati kroz fuziju tendencija striktnog zapisa preko slobodne improvizacije i upotrebe džez idioma.
Ivan Burka priključuje se ansamblu 2020. (ansambl u formaciji kvarteta postoji od 2016. godine) i otad učestvuje u koncertnoj aktivnosti i snima studijski album Fruška džungla (2022). Posebno važnu tačku u prekoračenju standardnih vidova koncertantne prakse predstavlja saradnja sa trubačem Goranom Erićem u okviru ansambla „Šaht Maht“. Rad ansambla zasniva se na principu kreiranja autorskog dela koji podrazumeva multimedijalni pristup i upotrebu elektronike. Sve navedeno proizilazi iz potrebe za nadogradnjom iskustva stečenog u okviru umetničke muzike. Upotreba elektronskog medija omogućava prostore eksperimenata sa zvukom koji prevazilaze ograničenja akustičkih svojstava muzičkih instrumenata, a multimedijalnost takođe nije čest činilac standardnih formi koncertnih aktivnosti u polju umetničke muzike. Konkretizacija pomenutih načela rezultirala je saradnjom sa plesačicom savremene igre Slađanom Ađanski – projekti „Four in the Morning“ (2018) i „Neuspeh je mogućnost“ (2019), kao i sa dizajnerima zvuka i svetala Anjom Sekulić i Rastkom Ilićem – projekat „Klatno“ (2021). Svi pomenuti projekti predstavljeni su u zemlji i inostranstvu.
Izvor: SKC
