Ponekada mi mrzi da komentarišem svakakve izjave i navodne aktivnosti ali kada se nagomilaju i ponavljau, to vidim kao kada gradska čistoća ne bi odnosila smeće nekoliko dana.
Građni dobili jedinstveni broj za žalbe i to na prvi pogled izgleda dobro ali… Broj ne rešava problem već će te dobiti odgovor, pa će te opet zvati onaj prvobitni broj koji ste nekada zvali kako bi ste problem rešili. Sve u svemu dobili smo još jedan šalter koji će nam reći da treba da se javimo na „šalter 3“ i ako smo čekali u redu „3 dana“.
A sada da pogledamo realno kao da smo na primer u 21. veku. U eri raznih programskih rešenja, meilova, društvenih mreža neko je rešio građane da vrati nekoliko decenija unazad. Taman kada su naši stariji sugrađani naučili da koriste savremenu tehnologiju i umesto da ih još usavršavamo, neko bi da ih unazadi.
Ovaj put ću preskočiti objašnjavanje o programskim rešenjima koja se mogu primeniti kada su žalbe i primedbe u pitanju i to bez telefona. Čak se mogu primeniti i u okviru rešavanja problema u pojedinim segmentima.
Naravno da spomenem da su tu i troškovi prostorija, zaposlenih ( u tri smene), telefona, održavanja it opreme, održavanja prostorija, komunalne usluge i tako dalje. A to i „nije toliko bitno“ jer to „plaća neko drugi“, drugi su naravno građani.
Klasifikacija određenog dela etničke ili nacionalne grupe je nešto što niko sebi ne bi smeo da dozvoli. Svako ima svoje ime i prezime i to što pripada određenoj grupi to nikako nije znak da su svi takvi. Svako može u određenoj prilici da nešto pogrešno izgovori ili bolje rečeno da neformuliše rečenicu adekvatno jer nije razmišljao o posledicama koje mogu njegove reči da utiču na neke. Zato postoji reč „Izvini“ koja leči i uči druge ljude da se treba izviniti kada se pogreši. Sve ostalo je lična sujeta i kućno vaspitanje koje nije edukativni faktor za decu i ono u kakve ljude želimo da izrastu.
Svaka funkcija nosi svoju težinu, a najteža je onaj deo gde treba pokazati sebe kao čoveka jer svi misle da je to slabost.
Autor: Aleksandar od Beograda
