Marcel Nadjari ,grčki Jevrejin, koji je 1944. godine je bio prisiljen da uklanja tela iz gasnih komora u Aušvicu, a pismo koje zakopao u šumi u blizini logora je otkriveno i restaurirano.
Pismo je otkriveno 1980.godine ali zbog dužine stajanja nije bilo u stanju da se pročita. Koristeći novu tehniku snimanja, naučnici su konačno rekonstruisali pismo, Pismo je otkrilo nove detalje o holokaustu i detalje o prinudnom radniku u Aušvicu.
Pismo od 13 strana, zatvoreno u termo konzervu i stavljeno u kožnu torbu, u novembru 1944. godine sahranio je Nadjari, u neposrednoj blizini logora a otkrio ga je slučajno student. Pismo je dešifrovao Ruski naučnik Pavel Polian uz pomoć IT stručnjaka Nikitajeva.
Detalje ovog rada objavio je institut za savremenu istoriju iz Minhena (IfZ) u novembru.
Nađari imao je nesreću da radi kao prinudni radnik u Aušvicu gde je među ostalima morao da radi nezamislive stvari, uklanjajući tela iz gasnih komora, izvlačenje zuba, brijanje kose, isporuka tela u krematorijum i odlaganje pepela u reke.
Nadjari je napisao pismo u nadi da će onaj ko ga nađe dostaviti pismo diplomatskom predstavniku Grčke, koji će ga kasnije predati prijateljima ili porodici. U pismo je pisao da razmišlja o samoubistvu ali osveta je ono što ga je držalo živim. Osveta prema nacistima jer je od drugih Grčkih Jevreja čuo da su njegova majka, otac i sestra Neli umrli u logoru Auschvitz-Birkenau, na jugu Poljske, godinu dana ranije.
„Naš rad je bio da ih prvo primimo, većina njih nije znala razloga … ljudi koje sam video kad je njihova sudbina zapečaćena, rekao sam istinu, a nakon što su svi bili goli, otišli su dalje u smrtnu komoru, gde su Nemci postavili cevi na plafon kako bi ih naterali da misle da se pripremaju za kupatilo, sa bičevima u njihovim rukama, Nemci su ih prisiljavali da se približavaju i bliže zajedno, tako da se što više mogu uklopiti u pravu sardinsku smrt , onda su vrata hermetički zapečaćena „, napisao je Nadžari.
„Posle pola sata otvorili smo vrata, a naš rad je počeo. Nosili smo leševe tih nevinih žena i dece u lift, koji su ih dovodili u sobu sa pećnicama i stavili ih unutra peći, gdje su spaljene bez upotrebe goriva, zbog masti koju imaju. “
Takođe je učestvovao u širenju pepela, koju su nacisti radili kako bi pokrili svoje staze. Nađari je shvatio da su njegovi dani odbrojani i da će na kraju i on biti ubijen u gasnim komorama.
Nadjari je ipak uspeo da preživi . Vratio se u Grčku nakon rata i na kraju se preselio u Sjedinjene Američke Države. Nadjari je umro u 54. godini života u Njujorku, pre nego što je njegov dokument ponovo otkriven.
