Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, njih 64 odsto smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), reformu pravosuđa (14 odsto), borbu protiv korupcije (16 odsto), reformu obrazovnog sistema (10 odsto) i reformu poljoprivrede (10 odsto), građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.
Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (8 odsto), zatim reforma zaštite životne sredine (6 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (6 odsto).
Najveći procenat građana, njih 58 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 31 odsto građana smatra da je to loše, a 34 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.
Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (11 odsto).
Nedovoljna informisanost građana, kada je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, posebno se ogleda u tome što 25 odsto ispitanika veruje da je Rusija najveći donator našoj zemlji, što nije u skladu sa činjenicama.
Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa približno 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.
Za ovaj podatak zna 21 odsto ispitanika. Isti procenat izjasnio se za Kinu, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata.
Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja prema standardu Evrobarometra, kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.